MAT: Srbija bi do kraja godine mogla da „pobedi“ EU u spoljnoj trgovini sa Kinom

Izvoz robe iz Srbije u Kinu povećan je od januara do maja ove godine za 79,6 odsto ili za 335,4 miliona evra, dok je pokrivenost uvoza izvozom 37,6 odsto.

Ukoliko se takav trend nastavi do kraja 2024. godine, Srbija bi godinu završila sa većom pokrivenošću uvoza izvozom u razmeni sa Kinom nego što ostvaruje Evropska unija, objavio je stručni časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u svom letnjem dvobroju.

MAT je naveo i da je EU prošle godine u Kinu izvezla robu u vrednosti od 224 milijarde evra, a uvezla za oko 515 miliona evra, tako da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 43 odsto.

Kada je reč o spoljotrgovinskoj robnoj razmeni Srbije, ona je najveća sa zemljama sa kojima naša država ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini, dok zemlje članice EU čine 60,3 odsto naše ukupne razmene, napominju autori MAT.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, kako navode, Nemačka je dodatno ojačala svoju lidersku poziciju po značaju robne razmene sa Srbijom – njen udeo u ukupnoj razmeni u periodu januar-maj 2024. je uvećan na 14,2 odsto, dok je udeo Nemačke u robnom izvozu 15,1 odsto.

„Sa druge strane, ukupna vrednost razmene je tokom ovog perioda relativno posmatrano još značajnije povećana sa Kinom (za 1,9 procentnih poena) i Turskom (za 0,8 procentnih poena). Pri tome, u prvih pet meseci ove godine značajno je uvećan i plasman srpskih proizvoda na tim tržištima“, izračunali su autori MAT-a.

Napomenuli su i da je u periodu januar-maj pokrivenost robnog uvoza izvozom lane u razmeni sa Kinom iznosila 23,5 odsto, a da je ove godine već dostignut udeo od 37,6 odsto.

„Srbija je ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU. Da se to nije desilo, u prvih pet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 0,6 odsto već pad od 3,6 odsto a vrednost robnog izvoza bila bi niža za oko pola milijarde evra“, izračunali su autori MAT-a.

Njihova procena je i da je realni BDP Srbije u prvih pet meseci ove godine međugodišnje uvećan za 4,3 odsto, dok je industrijska proizvodnja u istom periodu porasla za dva odsto.

Do kraja godine autori MAT-a projektuju da će stopa inflacije u decembru u odnosu na poslednji mesec 2023. godine iznositi 3,5 odsto, da će prosečni rast izvoza iznositi jedan, a uvoza šest odsto u odnosu na prošlu godinu, kao i da će promet robe u prodavnicama porasti za 6,5 odsto.