Ključni rizik projekcije je globalna geopolitička situacija

Nova projekcija Ministarstva finansija: Da li BDP ove godine može da poraste 3,8 odsto?

AnalizaPoslovanjeSrbija

8.7.2024 10:47 Autor: Milica Rilak 4

Nova projekcija Ministarstva finansija: Da li BDP ove godine može da poraste 3,8 odsto? Nova projekcija Ministarstva finansija: Da li BDP ove godine može da poraste 3,8 odsto?
Ministarstvo finansija očekuje privredni rast od 3,8 odsto u 2024. godini, što je revizija naviše za 0,3 p.p. u odnosu na prethodnu projekciju, dok... Nova projekcija Ministarstva finansija: Da li BDP ove godine može da poraste 3,8 odsto?

Ministarstvo finansija očekuje privredni rast od 3,8 odsto u 2024. godini, što je revizija naviše za 0,3 p.p. u odnosu na prethodnu projekciju, dok se u 2025. godini očekuje ubrzanje na 4,2 odsto, stoji u Revidiranoj fiskalnoj strategiji za 2025. godinu sa projekcijama za 2026. i 2027.

Optimističnija procena rasta obrazložena je time da su makroekonomska kretanja početkom 2024. godine generalno povoljnija od očekivanih, dok su do kraja juna preovladavale procene da će se rast BDP-a u ovoj godini kretati oko 3,5 odsto.

Rast od 3,8 odsto u 2024. i 4,2 odsto u 2025. godini očekuje se na osnovu „tekućih trendova u pogledu kretanja privredne aktivnosti, uzimajući u obzir donete mere ekonomske politike, kao i efekte nastavka realizacije infrastrukturnih projekata dodatno podržanih novim investicionim ciklusom u okviru programa Skok u budućnost – Srbija 2027, i uz uvažavanje ekonomskih izgleda najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera“.

Kada je reč o privrednom rastu, i urednik ekonomije u nedeljniku Radar Milan Ćulibrk je u projekcijama ekonomskih kretanja do kraja godine za Biznis.rs ocenio da bi BDP mogao da poraste i više nego što je očekivano.

Srbija će imati očekivani rast od oko 3,5 odsto, a možda vlast uspe da ga ‘nagura’ i na viši nivo, pošto će ove godine skoro pet milijardi evra biti usmereno na javne investicije. Problem je u tome što će efekat biti kratkoročan – kada se završe sve te investicije, one neće davati dodatnu vrednost i po njihovom završetku neće biti rasta, kao što bi ga bilo da se ulagalo u energetiku“, upozorio je Ćulibrk.

Izvor: Revidirana fiskalna strategija za 2025. godinu, mfin,gov.rs

Ekonomisti okupljeni oko stručnog časopisa Kvartalni monitor (QM) prognozirali su krajem juna da će se privredni rast u Srbiji kretati oko 3,5 odsto.

Pokretač rasta u Srbiji u prvom kvartalu ove godine je domaća tražnja, odnosno investicije, privatna i državna potrošnja, što nije dugoročno održivo u maloj privredi, kakva je srpska„, upozorili su autori QM, dok je ekonomista i urednik Milojko Arsić ukazao da je Srbija u periodu od 2013. do 2023. godine u proseku bila rangirana na 13. mestu prema brzini rasta, među 37 zemalja koje prati Eurostat.

„Za sustizanje razvijenijih zemalja neophodno je da Srbija u dužem periodu bude na vrhu zemalja po privrednom rastu. Naša zemlja trenutno je na 55 odsto razvijenosti u odnosu na srednjeevropske i na 43 odsto razvijenosti Zapadne Evrope“, ukazao je Arsić.

Podsetimo da je projekciju rasta BDP u majskom izveštaju o inflaciji poboljšala i Narodna banka Srbije – ali na 3,5 odsto.

„Slična očekivanja u pogledu privrednog rasta za ovu godinu imaju i druge relevantne međunarodne institucije, Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, Consensus Economics, pri čemu će taj rast, prema njihovoj oceni, biti jedan od najvećih u regionu srednje i jugoistočne Evrope. Dodatno ubrzanje ekonomske aktivnosti, na raspon od četiri do pet odsto, očekujemo da usledi u naredne dve godine, čemu će doprineti realizacija investicija planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Expo 2027, smanjeni globalni inflatorni pritisci i povoljniji uslovi finansiranja“, istakla je u obraćanju povodom predstavljanja majskog izveštaja guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Izvor: World Economic Outlook, MMF, April 2024

Ministarstvo finansija ukazalo je u revidiranoj fiskalnoj strategiji i na to da neizvesnost prisutna kod projekcija datih u ovom dokumentu ostaje daleko veća od uobičajene zbog prirode i obima potencijalnih šokova na globalnom nivou.

„Rizici makroekonomskog okvira u najvećoj meri potiču od neizvesnosti u pogledu razvoja situacije u Ukrajini i na Bliskom istoku, kao i uticaja novih međunarodnih ekonomskih i političkih odnosa“, ocenili su u analizi.

Vlada Srbije, kako navode, kontinuirano donosi mere koje imaju za cilj ublažavanje posledica nepovoljnog uticaja međunarodnog okruženja na privredu i stanovništvo i očuvanje energetske stabilnosti.

„Ovakva orijentacija ostaće u fokusu kreatora ekonomske politike i u narednom periodu, a zadržavanje opadajuće putanje učešća javnog duga u BDP-u biće i dalje osnovno sidro za vođenje fiskalne politike“, stoji u revidiranoj fiskalnoj strategiji za naredne tri godine.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.