MAT: Srbija u Kini i Turskoj našla alternativu za slabiju izvoznu tražnju EU

U septembru je, treći mesec zaredom, uvećana vrednost spoljnotrgovinske razmene, a dok je Nemačka stagnirala na liderskoj poziciji među našim izvoznim partnerima, udeo Kine je povećan sa 8,6 na 10,1 odsto u ukupnoj robnoj razmeni, dok je ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene sa Turskom i Azerbejdžanom porasla, objavljeno je u novembarskom izdanju Makroekonomskih analiza i prognoza (MAT).

Zaključak analitičara MAT je da je Srbija ove godine na tržištu Kine i Turske pronašla alternativu za prigušenu tražnju iz EU.

„Da se to nije desilo, u prvih devet meseci ne bismo imali rast robnog izvoza od 1,4 odsto već pad od 2,5 odsto a robni izvoz bio bi niži za 841 milion evra“, stoji u analizi spoljnotrgovinskih kretanja MAT-a.

U odnosu na septembar 2023. vrednost robne razmene u istom mesecu ove godine uvećana je za 3,1 odsto ili za 167 miliona evra.

„U tom okviru, robni izvoz je iznosio 2,38 milijardi evra i bio je redukovan za 1,8 odsto, dok je robni uvoz vredeo 3,2 milijarde evra i uvećan je za sedam odsto. Deficit u robnoj razmeni je uvećan za 44,9 odsto i iznosi 818 miliona evra“, istakli su analitičari MAT.

Skrenuli su pažnju da je spoljnotrgovinska robna razmena najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice EU čine 58,7 odsto ukupne razmene, a posmatrano pojedinačno po zemljama, kako napominju autori analize, Nemačka stagnira na liderskoj poziciji, sa udelom od 14 odsto po značajnosti robne razmene sa Srbijom.

„Kina je drugoplasirana, ali sa znatno boljim rezultatom nego lane – njen udeo u ukupnoj robnoj razmeni Srbije je uvećan sa 8,6 odsto na 10,1 odsto, i to tako što je udeo u robnoj izvozu uvećan sa 3,8 odsto na 6,2 odsto a u robnom uvozu sa 12,4 odsto na 13,2 odsto, čime je praktično dostigla nemački udeo“, objavljeno je u najnovijem izdanju MAT-a.

Ukupna vrednost razmene je, kako je istaknuto, tokom ovog perioda relativno posmatrano značajnije povećana i sa Turskom (za procentni poen) i Azerbejdžanom (za 0,7procentnih poena). Pri tome, u prvih devet meseci ove godine značajno je uvećan i plasman srpskih proizvoda na tržište Turske, dok sa Azerbejdžanom vrednost trgovine raste zbog uvoza gasa.

Izvoz robe iz Srbije u Kinu povećan je u prvih devet meseci ove godine za 65 odsto ili za 531 milion evra, a izvoz u Tursku za 80 odsto ili za 300 miliona evra. Napominjemo da je u periodu januar-septembar pokrivenost robnog uvoza izvozom lane u razmeni sa Kinom iznosila 24,1 odsto, a ove godine je 35,6 odsto“, ukazali su autori MAT-a.