MAT: U drugom tromesečju očekuje se inflacija od 13,5 odsto

Očekuje sa da će rast cena u prva tri meseca 2023. godine u odnosu na isti period prethodne godine biti oko 16,2 odsto, a u drugom kvartalu nešto niži, odnosno 13,5 odsto, prognoziraju autori stručnog časopisa Makroekonomske analize i trendovi (MAT).

Inflacija će, prema njihovoj analizi, i dalje će biti pod najvećim uticajem rasta cena hrane, električne energije i čvrstih goriva-ogreva. Posle drugog kvartala očekuje se postepeni pad inflacije, procenjuju iz MAT.

U analizi „Specifični uzroci jaza između inflacije u evrozoni i na Zapadnom Balkanu“, autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić postavljaju pitanje da li je došao kraj eri niske inflacije na Balkanu, a kao odgovor na dilemu zašto je inflacija značajno viša u našem regionu nego u evrozoni ukazuju na učešće hrane u CPI indeksu, koji služi za obračun inflacije.

„Učešće hrane, koje u CPI indeksu zemalja Zapadnog Balkana iznosi oko 42 odsto (u proseku), dok je u EU oko 20 procenata, a u SAD 13,5 odsto. Visoko učešće izdataka za hranu je obeležje zemalja koje imaju nizak životni standard stanovništva, dok u naprednim ekonomijama u potrošačkoj korpi veće i dominantno učešće imaju izdaci za usluge“, ističu autori MAT pozivajući se na martovsku analizu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

„Učešće energenata u CPI slično je u Zapadnom Balkanu i u EU, i u proseku iznosi oko 16 odsto. Istovremeno, Zapadni Balkan je u poslednje dve godine zabeležio znatno veći rast cena hrane nego EU, a niži rast cena energenata nego EU. Konkretno, krajem 2022. u EU je rast cena hrane bio oko 10 odsto, a u zemljama Zapadnog Balkana od 15 do 20 odsto, dok su energenti u istom periodu u EU poskupeli za skoro 30 procenata, a u Zapadnom Balkanu u proseku za oko 17 odsto“, podsećaju u analizi.

U 2022. godini u Srbiji, kako ističu, je zabeležen prosečan međugodišnji rast cena od 11,9 odsto.

U strukturi ovog rasta, kako su ukazali, dominiraju hrana i bezalkoholna pića (49,3 odsto od ukupnog rasta izazvan je rastom cena ove potrošačke kategorije). Transport čini 14,3 odsto rasta, a stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva 12,5 procenata. Sve ostalo je doprinelo sa 19,7 odsto rastu inflacije u 2022. godini.

„Dakle, ako bi se cifra od 11,9 odsto dekomponovala, faktori koji čine inflaciju bili bi sledeći: Hrana i bezalkoholna pića (5,9 procentnih poena) + Transport (1,7 procentnih poena) + Stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva (1,5 procentnih poena) + Ostalo (2,8 procentnih poena)“, izračunali su Kovačević i Stančić.

Što se tiče hrane, najveći uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena u 2022. godini imao je rast cene mesa od 20,3 odsto, koji je u strukturi rasta ukupne inflacije učestvovao sa 11,5 procenata. Za skoro 10 odsto rasta ukupne inflacije odgovorno“ je poskupljenje u grupi mleko sir i jaja, a povrće i hleb su ukupnom doprineli sa po 7,5 procenata, pokazala je njihova analiza.

„Istovremeno, cena goriva i maziva u 2022. godini porasla je za 20,2 odsto u odnosu na 2021. i time doprinela sa 1,2 procentna poena ukupnom rastu cena od 11,9 odsto u 2022. godini, tj. čini 10,4 procenta ovog rasta. Ovi rezultati su konzistentni sa nalazima MMF-a i govore u prilog činjenici da je najvećim delom inflacija u Srbiji rezultat rasta cena hrane, a ne energenata, kao što je slučaj u razvijenim zemljama“, zaključili su Kovačević i Stančić.