Među radnicima na digitalnim platformama najviše visokoobrazovanih

Tokom 2022. godine tri odsto ljudi starosti od 15 do 64 godine radilo je preko digitalnih platformi najmanje jedan sat u toku 12 meseci koji su prethodili istraživanju, pokazuju najnoviji podaci Eurostata. Ovo je rezultat pilot istraživanja u 16 ​​zemalja EU i jedne zemlje EFTA, a u okviru Ankete o radnoj snazi Evropske unije.

Najviše zaposlenih koji su radili preko platformi bilo je visokoobrazovano (4,3 odsto), a najmanje onih koji su završili srednje niže obrazovanje – 1,8 odsto. Takođe, statistika ukazuje na to da su se muškarci češće bavili radom na platformi nego žene (3,2 odsto naspram 2,8 odsto).

Rezultati objavljeni kao eksperimentalna statistika pružaju informacije o ljudima koji su obavljali plaćeni posao putem digitalnih platformi sa klasifikacijom po polu, starosti, stepenu obrazovanja, vrsti aktivnosti i statusu zaposlenja, kao i o njihovim radnim aranžmanima i uslovima rada.

U 2022. godini više od polovine radnika na digitalnim platformama nije bilo zbrinuto u slučaju nezaposlenosti (62,4 odsto), bolesti (56,3 odsto) ili nezgoda na radu (54,2 odsto).

Kada je Srbija u pitanju, rad preko digitalnih platformi izuzetno je popularan tokom prethodne decenije. Takozvana „gig ekonomija“ predstavlja ekonomiju frilensera, a naša zemlja je prema parametrima Online Labour Index-a (OLI) iz 2018. godine bila među pet država Evrope po ovom vidu poslovanja, i na desetom mestu u celom svetu. Prema podacima iz 2021. godine, Srbija ima oko 162 frilensera na 100.000 stanovnika.

Sa druge strane, Savez samostalnih sindikata Srbije upozorio je početkom godine da “nestandardni radnici, posebno oni koji rade preko digitalnih platformi za strane klijente, često nemaju ugovore o radu, garantovanu zaradu ili pristojne uslove rada, sa ograničenim pristupom zdravstvenom i socijalnom osiguranju, penzijama i mnogim drugim pravima”.

“Neformalno zaposlenih danas u Srbiji ima oko 350.000. Ipak, u Srbiji poslednje poreske reforme jesu bile bolne za deo radnika na internetu, posebno za one čiji prihodi nisu redovni, predvidivi niti dovoljno visoki da bi opravdali trošak formalizacije rada, zbog čega je 2023. godine po prvi put zabeleženo značajno smanjenje njihove brojnosti”, navodi se u istraživanju “O položaju radnika na digitalnim olatformama iz ugla SSSS”.

Prema podacima sa sajta Gigmetar 49,05 odsto radnika koji ovako zarađuje čini to na platformi Upwork, 19,72 odsto na Freelanceru, dok 31,22 odsto zarađuje na Guru platformi.

“Dominantnu poziciju i dalje zauzima Severna Makedonija, koja ima 249 gig radnika na 100.000 stanovnika ili 87 više od Srbije koja je drugoplasirana sa 162 radnika  Činjenica je da Severna Makedonija čini ‘hotspot’ privredu kada je gig rad u pitanju – u njoj je broj gig radnika gotovo desetostruko veći nego u poslednjeplasiranoj Mađarskoj, gde na 100.000 stanovnika radi svega 25 radnika.  Značajno učešće gig radnika na 100.000 stanovnika imaju još i Albanija i Crna Gora”, navodi se na ovom sajtu.

Srpski gig radnici najšeće rade u oblasti multimedije i kreativnih usluga, a zatim unosa podataka i administrativnih poslova, a bave se i pisanjem i prevođenjem.

Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika, tokom 2021. godine najveću cenu rada imali su gig radnici u Hrvatskoj sa prosečnom cenom od 24 dolara, a najmanju radnici Severne Makedonije čiji je sat koštao 16,05 dolara. Radni sat digitalnog radnika iz Srbije koštao je 20 dolara.