glavni motiv zadržavanje stranih kompanija

Država plaća doprinose i 70 odsto poreza na plate novim radnicima koji u Srbiji zarađuju više od 300.000 dinara mesečno

Bolji posaoInvesticijePoslovanjeSrbijaU fokusu

21.6.2022 16:28 Autor: Stefan Petrović 12

Država plaća doprinose i 70 odsto poreza na plate novim radnicima koji u Srbiji zarađuju više od 300.000 dinara mesečno Država plaća doprinose i 70 odsto poreza na plate novim radnicima koji u Srbiji zarađuju više od 300.000 dinara mesečno
Uredba Vlade Srbije o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, koja je doneta u četvrtak, 16. juna, a stupila... Država plaća doprinose i 70 odsto poreza na plate novim radnicima koji u Srbiji zarađuju više od 300.000 dinara mesečno

Uredba Vlade Srbije o kriterijumima za dodelu podsticaja poslodavcima koji zapošljavaju novonastanjena lica u Srbiji, koja je doneta u četvrtak, 16. juna, a stupila na snagu dan kasnije, predviđa zapošljavanje osoba za kojima postoji potreba koja se ne može lako zadovoljiti na domaćem tržištu.

Osim uslova o vremenu provedenom u Srbiji, koji propisuje da novi radnici u poslednje dve godine nisu proveli u našoj zemlji više od 180 dana, moraju da ispunjavaju i uslov koji se tiče dogovorene osnovne mesečne zarade, a ona mora biti veća od 300.000 dinara.

Pravo na podsticaje poslodavci imaju za one radnike sa kojima je ugovor o radu potpisan zaključno sa 31. decembrom 2023. godine, a osim stranaca to mogu biti i domaći povratnici iz inostranstva ili oni koji su se školovali van granica zemlje. Takođe, mogu biti i oni koji su neprekidno zaposleni kod poslodavca u periodu između dana podnošenja prijave i 31. decembra godine u kojoj je podneta prijava.

„Uredba predstavlja važnu meru za prilagođavanje poslodavaca novim uslovima poslovanja na međunarodnom konkurentnom tržištu u periodu značajne inflacije i omogućiće podsticaje domaćim poslodavcima, uz zadržavanje jednakog fiskalnog opterećenja, kako bi zarade koje isplaćuju stranim državljanima ili domaćim povratnicima, kao i licima obrazovanim u inostranstvu, bile konkurentne zaradama inostranih poslodavaca“, navedeno je u Uredbi.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić kaže u razgovoru za Biznis.rs da je ova Uredba najverovatnije doneta ciljno i namenski, i da se pre svega odnosi na digitalne radnike koji dolaze iz Ukrajine i Rusije.

„Radi se o pokušaju da oko 300 novoregistrovanih firmi u proteklom periodu ostane u Srbiji i tu nastave da posluju, a olakšice su način da se na to motivišu“, kaže naša sagovornica.

Devojka za računarom
Foto: Pixabay.com

Podsticaj predviđen Uredbom pokriva 70 odsto obračunatog i uplaćenog poreza na zarade za jedno ili više zaposlenih radnika i 100 odsto obračunatih i uplaćenih doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje. Ovo se, kako se navodi u Uredbi, odnosi na isplate izvršene za zaposlene novonastanjene u periodu od najviše 60 meseci, počev od 1. jula 2022. i zaključno sa 31. decembrom 2028. godine.

Prema rečima Ranke Savić, ova Uredba se više odnosi na ukrajinske nego na ruske firme jer će one po pravilu ostati u Srbiji. Za razliku od njih, ukrajinske firme imaju mogućnost da pređu u neke druge zemlje Evropske unije (EU) ili sveta, one koje nude bolju poslovnu klimu, a jedna od njih je Portugal koji važi za veoma atraktivnu destinaciju kada je posao u pitanju.

Pravo na ovu pomoć države nemaju poslodavci koji isplaćuju dividende, ali ni oni koji već primaju državnu pomoć koja podrazumeva obavezu zapošljavanja, osim ako sa tom obavezom ne završe do 1. jula ove godine. Na ovu vrstu pomoći neće moći da računaju ni poslodavci koji već koriste pravo na umanjenje osnovice u skladu sa Zakonom o porezu na dohodak.

Da li su domaći radnici diskriminisani?

Naša sagovornica ističe da Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata podržava ovu odluku, ali ne i činjenicu da se njome pravi razlika između domaćih i stranih radnika koji rade u istoj delatnosti.

„Domaći digitalni radnici napuštaju Srbiju u potrazi za boljim uslovima rada i mislim da je bilo potrebno da se donese jedna sveobuhvatna uredba za zanimanja koja su tražena i dobro plaćena, te da se isti uslovi ponude i jednim i drugim radnicima“, naglašava.

Pored toga, Ranka Savić objašnjava da su strani radnici oslobođeni i plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO), što pada na teret budžeta.

„Naime, oni uplaćuju PIO poreze, a onda im se taj novac vraća, što opterećuje sve građane Srbije koji su budžetski obveznici i koji će plaćati penzijsko osiguranje i ljudima koji primaju najmanje 300.000 dinara mesečno, što je negde oko četiri miliona godišnje“, kaže ona, dodajući da građani Srbije neće baš blagonaklono gledati na ovu odluku kada shvate njene posledice.

Na pitanje da li je u takvim okolnostima realno očekivati reviziju ove uredbe, Savić kaže da ne očekuje da će do nje doći, ali će sindikati svakako uputiti zahtev Vladi Srbije. Međutim, ona podseća da se na sve veći broj zahteva slične prirode odgovara time da je vlada u tehničkom mandatu.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...