Kako se obračunava i isplaćuje regres za godišnji odmor?

Iako Zakon o radu propisuje pravo na regres, on ne definiše njegovu visinu niti način isplate, već je to prepušteno samom poslodavcu. Prema zakonu, svi zaposleni imaju pravo na naknadu ove vrste troškova u skladu sa ugovorom o radu i opštim aktom.

Regres za korišćenje godišnjeg odmora je naknada za zaposlene koja po svojoj suštini predstavlja nadoknadu njihovih troškova. Bez obzira na radno mesto, svi zaposleni imaju pravo na regres za godišnji odmor koji se, po pravilu, predviđa ugovorom o radu, objašnjava za Biznis.rs poreski advokat dr Minja S. Đokić.

“Nisu retki slučajevi da se pravo na regres i njegova visina propisuju opštim aktom poslodavca (pravilnikom o radu). U toj situaciji će za visinu regresa biti merodavne odredbe pravilnika ukoliko su one povoljnije za zaposlenog. Primera radi, pravilnikom o radu je za sve zaposlene predviđen regres za godišnji odmor u visini od 2.000 dinara po danu godišnjeg odmora, a ugovorom o radu za konkretnog zaposlenog predviđen je regres za godišnji odmor u visini od 1.000 dinara po danu”, dodaje naš sagovornik.

Kada je reč o dinamici isplate regresa, Đokić ističe da je ona po pravilu srazmerna mesecima rada u godini, pa se isplaćuje 12 meseci uz svaku zaradu.

To znači da ako zaposleni ima ugovorenih 2.000 dinara po danu godišnjeg odmora, a u godini ima pravo na 20 radnih dana godišnjeg odmora (to je 40.000 dinara), mesečno se zaposlenom isplaćuje po 3.333,33 dinara regresa. Ipak, nisu retki slučajevi da se regresi ugovaraju u mnogo manjim iznosima nego što je ovaj.

“Bez obzira na to da li poslodavac blagovremeno plaća zaradu i regres svojim zaposlenima, on ima obavezu da na zaradu obračuna podnese PPP-PD poresku prijavu i da, najkasnije do poslednjeg dana u mesecu za prethodni mesec, po odbitku plati porez i doprinose na zaradu čija je efektivna poreska stopa ugrubo 64 odsto. Bez poziva na broj odobrenja plaćanja (tzv. BOP) koji dodeljuje Poreska uprava prilikom podnošenja elektronske poreske prijave, poslodavac i ne može da bezgotovinski (preko računa) plati zaradu zaposlenom”, napominje naš sagovornik.

Komentarišući poreske olakšice na regres i koliko bi one značile poslodavcima, Đokić kaže da, imajući u vidu činjenicu da je regres za korišćenje godišnjeg odmora manji deo bruto zarade zaposlenog, poreska olakšica koja bi tangirala samo regres ne bi imala osetniji efekat, a u reprezentativnim poreskim sistemima kao što su na primer Nemačka i SAD, takvih primera nema.

“Mnogo značajniji uticaj bi, primera radi, imala poreska olakšica na minimalnu zaradu. To bi, međutim, podrazumevalo uvođenje progresivnog sistema oporezivanja dohotka, što bi značilo nižu poresku stopu na minimalnu zaradu, a sa porastom zarade bi progresivno rasle i poreske stope”, dodaje on.