Međunarodni transport na udaru birokratije: Srbija gubi novac, a mogla bi da ga zaradi

Da bi se pravno lice bavilo javnim prevozom tereta, prema članu 6 Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, mora imati licencu, i to – za prevoz tereta u domaćem drumskom saobraćaju ili u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju.

Kako bi dobilo licencu za prevoz, pravno lice, privredno društvo ili preduzetnik mora ispuniti određene uslove propisane članom 7 zakona poput: posedovanja poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, odgovarajućeg voznog parka, odgovarajućeg broja radno angažovanih vozača i slično, navodi NALED u najnovijoj Sivoj knjizi.

Pored obrasca zahteva za izdavanje licence prevoznik mora da dokaže da ispunjava uslove propisane članom 7, što se često radi uz prilaganje izvoda ili potvrda iz javnih registara u papirnom obliku, suprotno Zakonu o opštem upravnom postupku.

Između ostalog, prevoznik podnosi: izvod iz lista nepokretnosti, potvrdu ili uverenje nadležnog Privrednog suda da nije pravosnažno izrečena zaštitna mera zabrane vršenja javnog prevoza u drumskom saobraćaju, poresko uverenje o izmirenim obavezama, kopiju važeće registracione nalepnice, očitanu saobraćajnu dozvolu…

Prevoznici ističu da se često uzima i original saobraćajne dozvole. Obrada zahteva traje i po tridesetak dana i u tom periodu se vozilo ne može voziti ni u domaćem saobraćaju, uprkos važećoj saobraćajnoj dozvoli.

Dodatno, zakon propisuje uslove koje strani prevoznik mora ispuniti kako bi prevozio teret preko teritorije Srbije (član 38), kao i isprave koje vozač mora imati sa sobom (član 39). U slučaju da je stranom prevozniku pet puta u roku od godinu dana izrečena mera zabrane prevoza tereta zbog načinjenih prekršaja, nadležno ministarstvo može doneti rešenje o zabrani pristupa teritoriji Srbije. Slično se dešava i domaćim prevoznicima u slučaju prekršaja u inostranstvu.

Prema navodima prevoznika, usled manjka kapaciteta inspekcija na granici dešava se da strani prevoznici prolaze bez važećih dozvola.

NALED predlaže da se omogući slanje zahteva za izdavanje licence za prevoz, kao i dozvole za međunarodni prevoz ka Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) elektronskim putem.

Dodaju da je potrebno uvezati baze MGSI i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kako bi se automatizovala provera podataka o vozilu i time izbeglo dostavljanje izvoda, potvrda i uverenja o podacima koji se mogu proveriti iz javnih registara i evidencija, kao i da se ukine obaveza dostavljanja originala saobraćajne dozvole. Istovremeno, sistem je potrebno uvezati i za Upravom carina, čime bi se ubrzao postupak prelaska preko granice.

Sličan postupak bi se mogao primeniti i sa proverom dozvola stranih prevoznika, razvojem sistema koji bi proveravao jedinstvene barkodove na dozvolama koji bi Srbija mogla da razmenjuje sa drugim državama i time obezbedi legalan i efikasniji transport robe.

Razvoj elektronskog sistema pomogao bi i u praćenju broja prekršaja koje su ostvarili strani prevoznici, kao i u donošenju rešenja o zabrani ulaska na teritoriju Srbije u slučaju ponovljenih prekršaja, zaključuju u NALED-u.

Ideja potekla od Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“

Ideja koju je NALED predstavio zapravo je došla od prevoznika, odnosno od Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“. Kako za Biznis.rs kaže generalni sekretar udruženja, dipl. inž. saobraćaja Aleksandar Spasić, oni su godinama unazad uvideli koliko birokratija usporava sam proces transporta i otvara mogućnost za nelegalne radnje u institucijama koje se bave dodelom dozvola, licenci i sličnog.

“Kap koja je prelila čašu je nedostatak radne snage i čekanje na dobijanje tih dozvola bez kojih zaista ne može da se obavi transport. To je dovelo do zastoja, pa vozila stoje i 20 dana, jer ne mogu da dobiju, recimo, izvod licence”, navodi.

Pre godinu i po dana krenuli su u pregovore sa Vladom Srbije. Održano je pet sastanaka na kojima su predstavili oko 30 svojih zahteva, a jedan od njih bila je elektronska komunikacija prevoznika sa nadležnim Ministarstvom saobraćaja.

Kako pojašnjava naš sagovornik, Ministarstvo je tu da utvrdi uslove za nekog ko želi da postane prevoznik, kako bi dobio licencu. Ispunjenost uslova podrazumeva mnoštvo papira koje treba doneti fizički i dati na pisarnici, da bi to dalje ušlo u proceduru. Potom svako vozilo tog prevoznika mora da dobije izvod licence i uverenje da je osposobljeno za međunarodni prevoz, a treći korak je da svako vozilo koje vozi međunarodni prevoz mora za svaki transport da ima dozvolu zemlje u koju ide ili kroz koju prolazi.

“Da bi sve to dobili potrebno je da se preda zahtev za koji je bilo pokušaja da se popuni elektronski, ali to nije zaživelo jer je došlo do smene Vlade, a samim tim i pomoćnika koji se time bavio. Taj obrazac se u papirnom obliku nosi na pisarnicu, gde se zavodi i prosleđuje dalje, a kada se dozvola dodeli proces se ponavlja – samo unazad. Takođe, da bi dobili novu dozvolu prevoznici moraju prethodnu da razduže, što dovodi do duplog posla. Često dolazi do kašnjenja, od sedam do deset dana, za dozvole na koje prevoznik računa, jer se odobravaju svake godine na osnovu onoga što se radilo prethodne, a za izvode licenci i do 15 dana“, navodi Spasić.

Takođe, da bi vozilo bilo osposobljeno da se bavi međunarodnim transportom izdaje se uverenje o ispunjenosti uslova za bavljanje međunarodnim transportom, koju prevoznici zovu „bela potvrda”. Ono se takođe izdaje „ručno”, uz podnošenje zahteva i utvrđivanje da li su ispunjeni uslovi, umesto da to bude automatizovano – vozilo koje je registrovano znači da je prošlo tehnički pregled, te bi bio dovoljan samo jedan „klik ” prilikom tehničkog pregleda da se izda potvrda.

Kako bi izgledalo rešenje?

“Da bismo izbegli birokratiju i eventualnu korupciju mi smo u jednoj od tačaka tražili od Vlade Srbije elektronsko poslovanje – povezivanje Ministarstva saobraćaja sa bazama Uprave carina i MUP-a, gde bi prevoznik imao obavezu samo da unese svoj zahtev – na primer za dozvolu, a potom bi se podaci automatski povlačili iz navedenih baza. To je od suštinskog značaja za kontrolu domaćeg, kao i za kontrolu stranog prevoznika”, smatra naš sagovornik.

Dodaje da je potrebno da se uključi i neko iz državnog aparata ko se bavi informatičkim sistemima, ko bi vodio posao i obezbedio da se on brzo završi. Aleksandar Spasić ističe da svi ti procesi moraju da se digitalizuju istovremeno, a tome dodaje besmislenost stalne obaveze prijave izmena voznog parka.

Prevoznik sada mora da prijavljuje sve vrste promena u svom voznom parku nošenjem dokaza u papiru, a najobjektivniji i najbrži put do stvarnih podataka je baza u MUP-u kojom baza MGSI treba automatski da pristupa i proverava unete podatke prevoznika.

Hiljada evra gube se svakog dana

Generalni sekretar udruženja Međunarodni transport kaže da bi sami sebe trebalo da kaznimo kada nam kamioni stoje zbog birokratskih stvari, kao i da protiv unapređenja sadašnje procedure mogu da budu samo dve vrste ljudi – oni kojima se na taj način „seku” dodatni prihodi i oni koji su sami umešani u neke nelegalne radnje.

“Većina prevoznika je za ovaj predlog, jer će im to biti biti od velikog značaja kada je reč o uštedi vremena, energije i novca, a ujedno će doprineti ubrzanju vozila. U trenutnom sistemu prevoznici su na gubitku, jer zbog čekanja često ne mogu da prihvate prevoz ili rizikuju da prevoze bez dozvole – da ne bi izgubili posao, a time se izlažu velikim kaznama”, napominje Spasić.

Takođe objašnjava da i prevoznici i država gube kapital jer se zbog birokratije hiljade evra gube svakog dana. Smatra da bi, kada bi proces bio automatizovan, ljudi koji se trenutno bave papirologijom mogli da se bave inspekcijskim poslovima ili praćenjem elektronskih alarma, što bi donelo novac u budžet Srbije.

“Na primer, Mađarska, Poljska i Italija na taj način zarađuju od stranih prevoznika i tako pune budžet, dok se kod nas o tome ni ne razmišlja, a naši prevoznici bi bili brži, te bi bilo manje mogućnosti za zloupotrebe i greške. Državi bi se na ovaj način doneo veliki novac, pri čemu bi nelegalno tržište transporta bilo regulisano”, napominje sagovornik.