Minić: Fiskalni savet očekuje stopu privrednog rasta između dva i 2,5 odsto

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbije iznosio je u 2024. godini, u tekućim cenama, 9.748 miliona dinara, odnosno oko 83,25 milijardi evra. U odnosu na 2023. godinu nominalno je veći za 10,6 odsto, a realno za 3,9 odsto, pokazuju poslednji objavljeni podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

RZS je objavio i revidirane prethodne podatke za 2023. godinu i konačne podatke za 2022. Kada se oni uporede može se videti da je u 2023. godini BDP iznosio 8.817 miliona dinara, odnosno oko 75,20 milijardi evra, a 2022. godine 7.460 miliona dinara, tačnije 63,51 milijardu evra.

Bruto domaći proizvod

Izvor: Republički zavod za statistiku

Ekonomista i specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije Slobodan Minić kaže da su ovi podaci manje-više već bili poznati i da su ukazivali na to da privreda Srbije nije bila u lošem stanju, jer su stope rasta bile pristojne – skoro četiri odsto u 2024. i nešto manje u 2023.

“Ono što je zapravo glavna tema jeste usporavanje privredne aktivnosti koje se dešava u ovoj godini. Prema prvobitnim projekcijama, odnosno planovima vlade na osnovu kojih je izrađen budžet, bila je planirana stopa rasta od 4,2 odsto, što znači nastavak povoljnih trendova i dodatno ubrzanje sa 3,9 na 4,2 odsto. Međutim, desio se zaokret i sada smo u prvoj polovini godine imali stopu rasta oko dva odsto. Fiskalni savet smatra da bi u ovoj godini ukupna stopa rasta mogla biti između dva i 2,5 odsto. Procena Narodne banke Srbije je između 2,5 i tri odsto, tako da je to ozbiljno usporavanje u odnosu na ono što se očekivalo za ovu godinu i stope rasta iz prethodne dve godine”, ističe Minić u razgovoru za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, ono što je interesantno kod konačnih podataka za 2024. godinu je da je nominalni BDP povećan za nešto više od jedan odsto u odnosu na prethodni podatak, što ima značajan uticaj na fiskalnu politiku.

“Plate u javnom sektoru i penzije se obično izražavaju kao procenat BDP-a. Takođe, imamo i fiskalna pravila koja utvrđuju za koliko se one mogu povećati na godišnjem nivou. Ovo povećanje nominalnog BDP-a u 2024. se prenosi i na povećanje svih budućih godina, uključujući i tekuću, tako da to daje prostora vladi da povećava, recimo, plate i penzije. Naravno, budžetsko ograničenje je drugo, ali ovo povećanje nominalnog BDP-a raznim revizijama koje smo imali zapravo na neki način omogućava vladi da vodi fleksibilniju politiku jer svi ovi pokazatelji koji se izražavaju kao procenat BDP-a, uključujući i javni dug, automatski izgledaju bolje”, objašnjava naš sagovornik.

Posmatrano po delatnostima, u 2024. godini najznačajnije učešće u formiranju BDP-a imali su sektor prerađivačke industrije – 12,7 odsto, sektor trgovine na veliko i malo i popravke motornih vozila – 10,0 odsto, i sektor informisanja i komunikacija – 8,5 odsto, pokazuju podaci RZS-a.

Posmatrano po agregatima upotrebe BDP-a, učešće izdataka za individualnu potrošnju sektora domaćinstava iznosilo je 61,1 odsto, za individualnu potrošnju sektora države 9,5 odsto, za kolektivnu potrošnju sektora države 7,9 odsto, bruto investicija u osnovna sredstva 23,8 odsto, izvoza dobara i usluga 53,6 odsto i uvoza dobara i usluga 58,1 odsto.

“Ono što je opšta ocena naših privrednih kretanja, koja traju već nekoliko godina i koja se mogu očekivati i u ovoj, jeste da ima nekoliko tradicionalnih sektora koji se izdvajaju, kao što su rudarstvo, građevinarstvo, informisanje i komunikacije, koje već godinama ostvaruju visoke stope rasta i njihovo učešće u ukupnom BDP-u je poraslo zbog toga. Međutim, mi i tu vidimo neko usporavanje u 2024. Videćemo detaljne podatke za 2025. godinu, ali ne očekujemo neke bitne promene u strukturi rasta. Eventualno – da svi ovi sektori rastu po sporijoj stopi nego što je bilo u prošloj godini”, zaključuje Slobodan Minić.