Minimalac nije dovoljan ni za polovinu prosečnih mesečnih izdataka od 88.000 dinara

Prosečni mesečni prihodi (u novcu i u naturi) domaćinstava u Srbiji u 2023. godini iznosili su 87.973 dinara, a izdaci za ličnu potrošnju bili su 88.244 dinara, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Podatak da je prosečna zarada bila niža od prosečne lične potrošnje ne iznenađuje predstavnike sindikata jer, kako kažu, oni godinama ukazuju na to da su plate i standard građana svake godine sve niži.

Sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da, bez obzira na to što se plate nominalno povećavaju, većina zaposlenih kroz zarade ipak gubi trku sa cenama.

“Zarade ne prate inflaciju, izdaci za prostu egzistenciju su veći nego prihodi, a najugroženija kategorija su oni koji primaju minimalnu zaradu. Radnici koji rade za minimalac imaju duplo niže zarade od iznosa izdataka za ličnu potrošnju koji su skoro 90.000 dinara. Oni su u izuzetno teškoj situaciji, težoj od onih koji primaju prosečne plate”, ističe Mihajlović.

Prošle godine su upravo zbog visoke inflacije, koja je u proseku bila 12,1 procenat u prvom delu godine, sindikati tražili da se minimalna zarada poveća dva puta, ali taj predlog predstavnici vlade i poslodavaca nisu prihvatili.

“Predlog je odbijen jer su naznake bile da će se inflacija do kraja godine sniziti, ali u svakom slučaju minimalna zarada nije ni blizu iznosa potrošačke korpe, a mi se upravo zalažemo da se to izjednači. Po zakonu – ukoliko ima većih poremećaja, odnosno odstupanja što se tiče inflacije, postoji mogućnost da se više puta u toku godine pregovara oko minimalca. Ideja je tada bila da se zaštite najugroženije grupe radnika, a to su oni koji primaju minimalne zarade. Ukoliko odstupanja budu veća mi ćemo tražiti da pregovaramo više puta o povećanju iznosa i u ovoj godini”, najavljuje naš sagovornik.

Na pitanje da li misli da će minimalna zarada u narednoj godini biti bliža minimalnoj potrošačkoj korpi, sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije kaže da je realno da se poveća za više od osam odsto.

“Sada je minimalna potrošačka korpa oko 60.000 dinara, što bi značilo da minimalna zarada u ovoj godini treba da bude između 55.000 i 60.000 dinara, a da bi u sledećoj minimalac trebalo da bude povećan za više od 20 odsto da bi dostigao minimalnu potrošačku korpu“, smatra Mihajlović.

Najveći deo plate odlazi na hranu

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na nivou cele države domaćinstva na hranu u proseku troše 36,8 odsto, odnosno 32.416 dinara.

Posmatrano po regionima, situacija je bolja od proseka samo u Beogradskom regionu, gde se na hranu troši 34,5 odsto prihoda domaćinstva. Razlog je što su u tom regionu i prihodi veći od proseka zemlje (100.061 dinara).

U svim drugim regionima na hranu se troši više od 37 odsto prihoda domaćinstva: u Vojvodini su prihodi 82.138 dinara, a na hranu se troši 37,5 odsto tog iznosa; u regionu Šumadije i Zapadne Srbije prosečan prihod domaćinstva je 79.286 dinara, a na hranu se troši 37,5 odsto, dok su u regionu Južne i Istočne Srbije prosečni prihodi domaćinstva 78.347 dinara, a na hranu se troši 37,9 odsto tog iznosa.

U ličnoj potrošnji domaćinstava najveći udeo činili su izdaci za hranu i bezalkoholna pića (36,8 odsto), za stanovanje, vodu, električnu energiju, gas i ostala goriva (16,4 odsto).

Ispod deset procenata udela u potrošnji u 2023. godini imali su izdaci za transport (8,7 odsto), za ostale lične predmete i ostale usluge (5,9 odsto), za komunikacije (5,3 odsto), za rekreaciju i kulturu (5,1 odsto), za odeću i obuću (4,7 odsto), za alkoholna pića i duvan (4,5 odsto) i za zdravlje (4,2 odsto).