Minimalac radnicima samo ukoliko firma ima potvrdu o lošem poslovanju

Za manje od 15 dana nova minimalna cena rada u Srbiji iznosiće 40.020 dinara, a cena radnog časa biće povećana sa 201,22 na 230 dinara. Iako je za veliki broj poslodavaca u Srbiji minimalac jedina mogućnost za plaćanje zaposlenih, zakon kaže da isplata najniže zarade ne sme da bude pravilo, već samo mera koju firma uvodi zbog lošeg poslovanja.

Advokat Dragana Vidaković kaže da firme koje duže vreme isplaćuju radnicima minimalnu zaradu moraju imati i obrazloženje za to, a u ugovorima o radu ne bi trebalo da navode tačan iznos minimalca.

“Ovo je pogrešno za ona preduzeća koja nemaju donetu odluku o uvođenju minimalne zarade, sve sa obrazloženjem zašto se ta mera uvodi i do kada će ta mera da traje. Jer, isplata minimalca je mera i ne može biti stalna”, ističe naša sagovornica.

Ona dodaje da je zato najlakši način za poslodavce da isplate minimalnu zaradu, ali uz nešto izmenjene iznose u ugovorima.

“Minimalna zarada bez minimalne zarade je minimalac uvećan za pet ili 10 dinara, ili na mesečnom nivou za 1.000 dinara. Firma zvanično ne isplaćuje minimalac, a zarade ipak jesu u nivou minimalnih. U tom slučaju preduzeće izdvaja malo veće iznose za zarade, ali zato posluje 100 odsto u skladu sa zakonom. Na taj način inspekcija rada ne može da prigovori što nije ispoštovana procedura isplate minimalca, niti bilo ko može da preispituje da li u toj firmi uopšte postoje razlozi za uvođenje minimalne zarade”, obrazlaže Vidaković.

Međutim, pored opravdanih razloga za donošenje odluke o isplati minimalne zarade, često postoje i zloupotrebe.

Naime, odluka može biti doneta, a da nije u skladu sa opštim uslovima poslovanja poreskog obveznika, gde se jedan deo zarade zaposlenima, preko minimalne, isplaćuje na „crno“, bez plaćanja poreza i doprinosa. To mogu da rade uglavnom poslodavci koji imaju velike isplate prihoda od kapitala, dividende ili isplate prihoda od samostalne delatnosti.

Prema rečima poreskih savetnika, to dalje može dovesti do velikih posledica po budžet Srbije, ali i po zaposlene, jer će im jedan deo zarade biti bez plaćenih poreza i doprinosa, što će i te kako uticati na umanjene iznose uplaćenog doprinosa za PIO, pri evidenciji staža. Zbog toga jednog dana zaposleni može imati manji prosek za obračun penzije.

Potrebno je i naglasiti da minimalnu zaradu čini propisana minimalna cena rada pomnožena sa brojem radnih sati u mesecu, ali da u nju ne ulaze topli obrok, regres za godišnji odmor, minuli rad, prekovremeni rad, noćni rad i rad za vreme državnog praznika.

Kako je ranije za naš portal rekao Aleksandar Trifunović, poreski konsultant i vlasnik računovodstvene agencije TYB Consulting, minimalna zarada u 2023. godini će se kretati u rasponu od 36.800 do 42.320 dinara, dok će se ukupni troškovi zarada kretati u rasponu od 56.883,11 do 65.950,56 dinara. Poslodavce očekuju i određene olakšice.

“Prema aktuelnom predlogu, neoporezivi iznos zarade bi trebalo da se poveća sa 19.300 na 21.712 dinara, dok bi doprinosi za PIO na teret poslodavca bili umanjeni za jedan procentni poen – sa 11 na 10 odsto. U tom slučaju, ako posmatramo neto zaradu od 60.000 dinara, u odnosu na 2022. godinu opterećenje neto zarada porezima i doprinosima bi u 2023. godini bilo smanjeno za 2,04 odsto. Sa druge strane, poslodavci koji isplaćuju minimalne zarade imaće nominalno povećanje troškova poreza i doprinosa za oko 13 odsto usled rasta minimalne zarade, pa je na primer za 168 časova u 2022. godini minimalna neto zarada iznosila 33.804,96 dinara, a prema ovom predlogu od 1. januara 2023. godine će iznositi 38.640 dinara za isto radno vreme dok će opterećenje ovih zarada porezima i doprinosima biti manje za 1,20 odsto”, navodi Trifunović.