Mladi će ubuduće sticati radni staž tokom prakse

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike novim zakonskim rešenjem planira da pomogne mladima ulazak na tržište rada i lakše zapošljavanje. Po prvom Zakonu o radnoj praksi, koji bi trebalo da bude usvojen u narednih nekoliko meseci, radna praksa će ubuduće biti plaćena i trajaće najduže šest meseci.

Takođe, poslodavci će imati obavezu da praktikantima obezbede najmanje dve trećine iznosa minimalne zarade, dok će se mladi angažovati za radnu praksu putem oglasa. Kako je najavljivano, to bi za sve mlade do 30 godina značilo da će sticati radni staž tokom trajanja prakse, pošto će, pored plate, poslodavci za praktikanta plaćati i poreze i doprinose.

„Zakonom o radnoj praksi uređuje se radno angažovanje koje mladima omogućava da steknu praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine, neophodne za obavljanje njihovog zanimanja. Praktikanta starosti do 30 godina može angažovati poslodavac radi obavljanja radne prakse, po osnovu Ugovora o radnoj praksi“, objašnjava za Biznis.rs advokat Radovan Novaković.

Tim ugovorom se, kako kaže, ne zasniva radni odnos, ali bez obzira na to praktikant ima sva prava koja inače ima zaposleni po osnovu rada – pravo na dnevni, nedeljni, godišnji odmor, pravo na zaštitu zdravlja i bezbednosti na radu, naknadu troškova u vezi sa radom.

„Po osnovu Ugovora o radnoj praksi praktikant može biti radno angažovan najduže šest meseci, pri čemu poslodavac sa istim licem može da zaključi samo jedan ugovor. Broj praktikanata koje poslodavac može da angažuje zavisi od veličine firme, pa tako poslodavci koji imaju do pet zaposlenih mogu imati jednog praktikanta, ako imaju od šest do 10 zaposlenih mogu da angažuju dva praktikanta, a ukoliko imaju više od 10 zaposlenih broj praktikanata ne može biti veći od 20 procenata ukupno zaposlenih lica kod poslodavca“, navodi naš sagovornik.

Praktikantima može da se isplaćuje i viši iznos naknade

Prema njegovim rečima, tokom obavljanja radne prakse praktikant ima pravo na naknadu koja iznosi najmanje dve trećine minimalne zarade.

„Ovakvo određenje, gde je određen minimum, znači da poslodavci mogu praktikantima isplaćivati i viši iznos naknade, a nadam se da će tako i biti u praksi. Ovaj zakon je veoma dobar mehanizam da se, sa jedne strane, zakonski uredi pitanje radne prakse i spreči izrabljivanje mladih, tako što će mladima biti garantovana prava. S druge strane, ovaj zakon treba da podstiče i afirmiše mlade da stečena znanja praktično primenjuju, tako što će razvijati specifične sposobnosti i veštine, neophodne za njihovo buduće zanimanje“, ocenio je Novaković.

Dodao je da su procene da će više od 70 odsto praktikanata nakon okončane radne prakse ostati da radi kod poslodavca, ukoliko pokažu svoja znanja i sposobnosti.

„Kakve će efekte ovaj solidan zakonski tekst zaista imati u realnosti zavisiće upravo od želje svih aktera u ovom procesu – poslodavaca, praktikanata i države da se i u ovom pogledu unapredi položaj mladih u našoj zemlji“, smatra advokat Radovan Novaković.

Većina mladih se zaposli nakon prakse

Prema podacima sajta Startuj.com, čak 65 odsto mladih nakon završene radne prakse dobije svoje prvo zaposlenje. Naime, anketirane kompanije ocenjuju da je radna praksa jednako važna i korisna i za praktikante i za poslodavce. Poslodavci nude mogućnost stručnog osposobljavanja, dok kompanije grade stručni kadar za budućnost.

„Radna praksa je odličan način da se započne karijera, a kompanije kažu da će ozakonjenje radnih praksi dodatno uticati na efikasnost i produktivnost mladih ljudi koji tek ulaze u sferu rada i radnih odnosa. Plaćeni programi i prakse svakako predstavljaju dodatnu motivaciju, koja se ne ogleda samo u finansijskom aspektu, već i stvarnom osećaju praktikanta koji postaje deo poslovnog sveta, po pitanju sticanja prvih radnih iskustava i rada u korporativnom sistemu“, objašnjava za Biznis.rs saradnik za odnose sa javnošću portala Startuj.com Marko Vučetić.

Mladi veoma zainteresovani za trgovinu i prodaju

Istraživanje koje je sproveo sajt za zapošljavanje mladih Startuj.com pokazalo je da sistem obrazovanja nije u skladu sa tržištem rada, ali i optimizam kod mladih koji očekuju da će posao dobiti u prvih tri do šest meseci nakon diplomiranja.

„Najtraženije oblasti među mladima u prvom kvartalu ove godine su – trgovina i prodaja, administracija, IT sektor, pozivni centri, marketing. Da su mladi koji su u potrazi za prvim poslom svesni trenutne situacije na tržištu rada pokazuje i činjenica da se sve više njih odlučuje da uplovi u svet IT-a. Očekivanja mladih u ovoj oblasti su daleko viša od ostalih, te mladi ljudi u IT-u očekuju da će dobiti posao u prva tri meseca nakon završetka studija“, naglasio je Vučetić.

Takođe, kako kaže, određeni broj ljudi koji se odlučuje za IT ima očekivanja da će zarađivati početne plate od 700 evra. Najtraženije pozicije među mladima su prodavci, telefonski operateri, administrativni radnici, komercijalisti i sve traženiji su IT praktikanti.