Više od 30 miliona ljudi u EU prošle godine bilo bez posla

Nezadovoljena tražnja za zapošljavanjem (zastoj na tržištu rada) u Evropskoj uniji prošle godine je obuhvatala 14 odsto proširene radne snage (starosti od 15 do 74 godina), odnosno 31,2 miliona ljudi, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Zastoj na tržištu rada bio je 13,6 procenata u 2019. godini i povećao se kada je krenula pandemija korona virusa 2020. godine (na 14,9 odsto), uglavnom zbog povećanja broja ljudi koji su na raspolaganju za posao, ali ga ne traže. Ovo se može objasniti dužinom i ponavljanjem karantina, kao i drugim zdravstvenim merama koje su sprečavale ljude da traže posao“, objašnjavaju iz Eurostata.

Dodaje se da je nezaposlenost lane iznosila 6,7 odsto proširene radne snage, zatim 3,7 procenata onih koji su bili na raspolaganju za posao ali ga nisu tražili, 2,8 odsto radnika sa skraćenim radnim vremenom, kao i 0,8 procenata onih koji su tražili posao, ali nisu bili odmah dostupni.

„Najveći zastoj na tržištu rada u 2021. godini bio je u Španiji (24,1 odsto), Italiji (22,8 procenata) i Grčkoj (22,2 odsto). Nasuprot tome, Češka (3,9 procenata), Malta (5,5 odsto) i Poljska (5,7 procenata) imale su najmanji zastoj na tržištu rada“, navodi se u analizi Eurostata.

Nezadovoljena potražnja za zapošljavanjem ima nekoliko komponenti, čija težina varira od zemlje do zemlje. Tako je u prošloj godini komponenta nezaposlenosti činila manje od polovine (48 odsto) na nivou EU.

„Istočne i južne zemlje (osim Italije) karakteriše veći udeo nezaposlenosti na tržištu rada u odnosu na zapadne i severne zemlje. U Češkoj (75,5 odsto) i Slovačkoj (72,1 procenat), Litvaniji (67,7 odsto), Malti (66,7 procenata) i Grčkoj (63,4 odsto) imali smo više od šest na svakih 10 ljudi koji nisu bili zaposleni, a bili su dostupni i u potrazi za poslom“, jedan je od zaključaka evropskog zavoda za statistiku.

Međutim, kako se navodi, manje od dve petine ljudi bilo je nezaposleno iako je tražilo posao u Holandiji (30,9 procenata), Irskoj (36,8 odsto), Italiji (37,1 procenat) i Luksemburgu (38,6 odsto), zapostavljajući ostale komponente (kao što su ljudi koji mogu da rade, ali ne traže posao, nedovoljno zaposlenih radnika sa skraćenim radnim vremenom i ljudi koji traže posao, ali nisu odmah dostupni).

Stopa nezaposlenosti u Srbiji 9,8 odsto

U poslednja tri meseca prošle godine stopa nezaposlenosti u Srbiji bila je 9,8 odsto, navodi se u Anketi o radnoj snazi Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

„U četvrtom kvartalu 2021. godine, u poređenju sa trećim tromesečjem, stopa nezaposlenosti smanjena je za 0,7 odsto. U istom periodu broj nezaposlenih smanjio se za 24.800, a zaposlenih za 7.200. U poslednja tri meseca lane, u odnosu na treći kvartal iste godine, povećala se formalna zaposlenost za 26.000, dok je neformalna smanjena za 33.100“, ističe se u izveštaju RZS-a.

Dodaje se da je najveće smanjenje zaposlenosti, kako formalne tako i neformalne, zabeleženo u sektorima građevinarstva i poljoprivrede, lova i šumarstva, što je posledica smanjenja obima poljoprivrednih i građevinskih radova u zimskim mesecima.

Rast zaposlenosti je najizraženiji u populaciji sa višim i visokim nivoom obrazovanja i među onima starosti od 35 do 54 godine, a gledajujući po regionima rast je zabeležen jedino u Vojvodini, dok je najveće smanjenje zaposlenosti bilo u Beogradu.