Mladi na tržištu nekretnina zahvaljujući nasledstvu i pomoći roditelja

U prvom polugodištu 2023. godine, prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), u čak 15,2 odsto svih transakcija stanova učestvovali su mladi kupci, u uzrastu od 18 do 30 godina, što je duplo više nego u 2019. godini, objavila je ta državna institucija uz ocenu da se „smeši nova era“ na stambenom tržištu, kada je reč o starosnoj strukturi kupaca.

Generalni direktor kompanije za nekretnine Adventis Real Estate Ervin Pašanović za Biznis.rs ocenjuje da se mahom radi o mladima koji su do sredstava za kupovinu došli putem nasleđa ili su im roditelji obezbedili novac da reše stambeno pitanje, što je, kako ističe, u našoj sredini i kulturi jedan od najvažnijih ciljeva u životu.

Iz RGZ ističu da podaci iz prethodne godine ukazuju da je kategorija kupaca do 30 godina predstavljala 13,6 odsto tržišta, dok je 2019. godine udeo mladih iznosio „skromnih“ 7,9 odsto, a u prvom polugodištu ove godine dostigao nivo od 15,2 odsto.

„Očigledno je da se mladi sve više usmeravaju ka ostvarenju svojih stambenih snova“, ocenili su iz RGZ.

Te snove, prema rečima našeg sagovornika, najviše mladih uspeva da pretvori u javu zahvaljujući – precima.

„To je i logično, pošto je natalitet u opadanju pa ima manje ‘unuka’ koji nasleđuju nekretnine ili sredstva od predaka, a oni mudriji plasiraju novac u nekretnine kao sigurnu investiciju koja ih obezbeđuje za život„, ističe Ervin Pašanović, uz ocenu da kod nas postoji „kult nekretnina“ dok u brojnim zemljama Zapada nije neuobičajeno da se život provede u statusu podstanara.

„U našem društvu kupovina nekretnine smatra se prekretnicom koja se uglavnom dešava jednom u životu, i to je najveća finansijsko-porodično-sociološka trauma koju ljudi ovde proživljavaju, jer vlasništvo simboliše budućnost, od mogućnosti da se zasnuje porodica do sigurnijeg poslovanja“, objašnjava Pašanović i dodaje da je zato danas mnogim roditeljima ključni cilj da deci obezbede sopstveni krov nad glavom.

Nekretnine su, međutim, dostupne samo malom broju mladih, a pogotovo kada je reč o novogradnji u Beogradu. To, kako naglašava naš sagovornik, ne znači da su cene „netržišne“, već da se godišnje u Beogradu u ponudi nađe u proseku oko 6.000 stanova, što je izuzetno malo u odnosu na broj stanovnika, dok cene zemljišta i gradnje rastu.

„Zato takve nekretnine mogu da priušte, recimo, uspešni profesionalni sportisti i, daleko ređe, mladi privrednici, uključujući i one iz IT sveta, i zato većina mladih kupaca do nekretnine dolazi ‘iz nasleđa’„, objašnjava Pašanović, koji smatra da na našem tržištu nedostaju afirmativne mere koje bi pomogle da se krug mladih kupaca proširi.

„Bilo bi dobro da postoje javno-privatni ili slični modeli pomoću kojih bi mladi mogli ranije da dođu do nekretnine ili ranije da uđu u proces otplate, kroz kotizaciju, odnosno učešće u državnim ili mešovitim fondovima. Takvi programi bi unapredili građevinsku industriju i olakšali put do nekretnine“, zaključuje Pašanović za Biznis.rs.

Prema istraživanju RGZ, prosečan kupac stana u Srbiji postaje sve mlađi – ima 45 godina u 2023. godini, u poređenju sa 46 godina u 2022. i čak 49 godina 2018. godine.

„Mladi ljudi, sa svojom energijom i ambicijama, postaju snaga koja oblikuje srpsko stambeno tržište“, ocenjuju iz RGZ.