Retail parkovi sve veći igrači na domaćem tržištu maloprodajnog prostora

Na tržištu maloprodajnog prostora Srbije dominiraju tržni centri sa 64 odsto učešća, ali interesovanje investitora za izgradnju retail parkova, i to širom regiona, ne opada već nekoliko godina unazad, pa se i u Srbiji očekuje da povećaju tržišni udeo sa današnjih 36 odsto, ocenjuju za Biznis.rs iz kompanije CBRE.

O tome govori „presek stanja“ u kada je reč o novim retail parkovima, među kojima su oni u Surčinu i Vrbasu već završeni, u Ubu i Rumi su radovi u toku, a najavljena je izgradnja parkova u Boru, Kuli, Čačku, Loznici, Aranđelovcu, Kikindi i Bačkoj Topoli.

„U prethodne tri godine, ukupna ponuda maloprodajnog prostora u Beogradu povećana je za oko 150.000 novih kvadrata, prvenstveno otvaranjem objekata BW Galerija i BEO Shopping Center. Ovakva kretanja na tržištu pozicionirala su Beograd u rang sa drugim regionalnim gradovima slične veličine, i u
skladu s tim, bilo je očekivano da će se investitori fokusirati na dalji razvoj maloprodajnog prostora u
formatu retail parkova, u gradovima van Beograda, širom zemlje“, kaže za Biznis.rs Ivana Maksimović, Head of Property Management and Retail SEE u kompaniji CBRE.

To, međutim, ne znači da će retail parkovi „pobediti“ tržne centre kada je reč o tržišnom učešću.

„Obzirom na najavljene projekte i one čija je izgradnja u toku, evidentno je da će se udeo retail parkova u ukupnoj ponudi maloprodajnog prostora povećati u narednom periodu, ali će tržni centri, bar na našem tržištu, zadržati primat“, ocenila je Maksimović.

Ističe da interesovanje investitora za izgradnju maloprodajnih parkova, i to širom regiona, ne opada već nekoliko godina unazad, a da su investitori najvećim delom fokusirani na izgradnju novih objekata na sekundarnim i tercijarnim lokacijama, dok mnogi postojeći maloprodajni parkovi proširuju svoje kapacitete dogradnjom, kako bi obogatili postojeću ponudu.

„Kako se približavamo standardima zemalja iz okruženja, pre svega u poređenju sa zemljama članicama EU, raste i zainteresovanost za tržište Srbije, kako sa strane investitora, tako i samih brendova. Ipak, dalji razvoj samog tržišta uslovljen je makroekonomskim kretanjima, koja su uticala na produženje procesa donošenja odluka – i investitora i maloprodajnih lanaca“, objašnjava Maksimović.

Zakupci sve zahtevniji, zakupnine rastu

Naša sagovornica skreće pažnju na trend koji je obeležio 2022. i koji je primetan i ove godine – a to su striktniji zahtevi zakupaca u pogledu komercijalnih uslova zakupa.

„To je uzročno-posledično uticalo na duži proces donošenja odluka, usporilo pregovore, i istaklo opreznost zakupaca u smislu upravljanja rizicima sopstvenog poslovanja i održivosti lokacije koju biraju. Standardi opremanja zakupljenih prostora postaju sve zahtevniji, pa je i investicija u opremanje lokala veća. Sa druge strane, usled opšteg rasta cena na tržištu, visina operativnih troškova zakupa sve više opterećuje poslovanje zakupaca. Maloprodajni lanci, stoga, insistiraju na ograničavanja servisnih troškova i indeksacije, pa su ove dve stavke definitivno postale mnogo značajnija tema pregovora nego ranije“, kaže Maksimović.

Kada je reč o zakupninama, podaci CBRE ukazuju na njihov blagi porast, kao posledica visoke stope inflacije koja je bila propraćena indeksacijom ugovorenih zakupnina.

„Prema podacima za drugi kvartal 2023. godine, prosečna cena u okviru šoping centara ostala je stabilna na nivou od 26 do 29 evra po kvadratu na mesečnom nivou. Stabilna situacija zadržala se i kada govorimo o retail parkovima gde se prosečne cene po kvadratu kreću od 9 do 12 evra. Ipak, usled inflacije i skoka cena pritisak je i dalje evidentan kroz rast operativnih troškova“, rekla je Maksimović za Biznis.rs.