Mladi od 14. marta mogu da se prijave za subvencionisane stambene kredite, bankari oprezni

Mladi u Srbiji, starosti od 20 do 35 godina, moći će od petka, 14. marta da se u poslovnim bankama prijavljuju za subvencionisane kredite za stanove, najavio je danas ministar finansija Siniša Mali. On je u Skupštini Srbije rekao da tada stupa na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, koji je usvojen prošle sedmice.

Maksimalni iznos kredita je 100.000 evra sa rokom otplate koji ne može da bude duži od 40 godina, uključujući i grejs period u trajanju od 12 meseci, a najviše do 70. godine života u trenutku otplate poslednje rate kredita. Minimalno učešće korisnika stambenog kredita je jedan odsto vrednosti nepokretnosti, a na zahtev korisnika kredita ono može biti i veće. Takođe, svaki klijent može i prevremeno da otplati kredit bez naknade, delimično i u celosti.

Jedan od uslova koji se navode u Zakonu o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate obuhvata i godišnju kamatnu stopu, koja je u prvih šest godina fiksna do 3,5 odsto, a nakon isteka ovog perioda varijabilna u visini tromesečnog/šestomesečnog euribora plus dva procentna poena, pri čemu upotreba tromesečne/šestomesečne stope euribora kao promenljivog elementa kamatne stope treba da bude usklađena sa ugovorenim načinom otplate kredita u mesečnim anuitetima.

Republika Srbija subvencioniše kamatnu stopu za svaki pojedinačni kredit za prvih šest godina otplate u iznosu od dva procentna poena, što znači da je u ovom periodu kamatna stopa za korisnika 1,5 odsto. Takođe, država se obavezuje da će za odgovarajuću fiskalnu godinu obezbediti u budžetu sredstva neophodna za izvršenje obaveza preuzetih po osnovu subvencionisanja kamatne stope.

Iako poslovne banke u Srbiji još uvek nisu izašle sa zvaničnim ponudama subvencionisanih stambenih kredita za mlade, u javnosti se spekuliše da to ne čine upravo zbog prevelikog rizika i zato što nemaju računicu da odobravaju ovakve zajmove.

Kako se navodi u samom zakonu, Republika Srbija preuzima obavezu da, kao garant, izmiri potraživanja banaka nastala po osnovu odobrenih kredita za finansiranje mladih u kupovini prve stambene nepokretnosti u skladu sa ugovorom o garanciji, zaključenim između Republike Srbije i banaka.

Garancija se izdaje u korist banaka, kao bezuslovna, bez prava na prigovor i naplativa na prvi poziv. Rok važenja garancije je deset godina od momenta odobravanja kredita korisniku. Ukupan iznos kredita pokrivenih garancijom iznosi 400 miliona evra.

“Republika Srbija izdaje pojedinačne garancije bankama koje odobravaju kredite korisnicima, u visini od 40 odsto iznosa pojedinačnog odobrenog kredita (stopa pokrića) u prvih 10 godina otplate kredita. Republika Srbija se obavezuje da će obezbediti u budžetu za odgovarajuću fiskalnu godinu sredstva neophodna za izvršavanje obaveza preuzetih po osnovu garancije iz stava 1. ovog člana”, navodi se u Zakonu o garantnoj šemi i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti.

Po portfoliju svake pojedinačne banke izdavaće se pojedinačne garancije.

“Maksimalni dozvoljeni iznos pojedinačne garancije po bankama po garantnoj šemi obračunava se u bilo kom relevantnom trenutku kao proizvod osiguranog portfolija pojedinačne banke, stope pokrića (40 odsto) i pondera 0,5 a što u apsolutnom iznosu ne može preći 20 odsto osiguranog portfolija banke”, navodi se u pomenutom zakonu.

Milan Nedeljković, dekan i redovni profesor FEFA fakulteta, u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je glavni izazov za banke to što je reč o kreditima koji su namenjeni studentima i nezaposlenima, što predstavlja rizik i zahteva veća izdvajanja za rezervisanje sredstava.

“Prema klasifikaciji aktive ovakvi krediti spadaju u rizične, a ako je reč o visokorizičnom kreditu banka, primera radi, na 100 dinara koje je plasirala mora da rezerviše 40 ili 50 dinara. Ako ima mogućnost da tih 100 dinara plasira u neki drugi kredit, gde će joj rezervisanje biti mnogo manje, onda je za banku ovo neprofitabilan posao”, ističe Nedeljković.

On smatra da su garancije u korist banaka pozitivne jer država na taj način daje jedan deo, što bi trebalo da smanji rizik. Ipak, dodaje da bankama garancije nisu problem, već upravo to koliko sredstava moraju da rezervišu za kredit koji daju.

“Ako na svakih 100 dinara moraju da rezervišu 40, postavlja se pitanje zašto bi to radile kada tim sredstvima mogu da kupe trezorsku obveznicu i dobiju pet-šest odsto prinosa na nju. Ovako će biti na nuli, osim ako Narodna banka Srbije ne omogući da plasiraju kredite kroz veoma malo rezervisanje sredstava. Onda bi to bio nešto profitabilniji posao”, zaključuje Milan Nedeljković.