Mlađi od 18 godina sve češće u potrazi za prvim poslom – dnevnice do 3.500 dinara

Poslednjih nekoliko godina, naročito od početka pandemije, primetan je stalan rast interesovanja i potražnje za poslovima namenjenim maloletnim licima. Ovaj trend ne ogleda se samo u većem broju oglasa, već i u sve većem broju tinejdžera koji se odlučuju da svoje prve korake na tržištu rada naprave već sa 15 ili 16 godina.

Omladinske zadruge beleže iz godine u godinu rast broja prijava, dok poslodavci, suočeni sa hroničnim nedostatkom radne snage, sve češće posežu za angažovanjem mlađih radnika.

Direktorka omladinske zadruge Bulevar, Breda Milić, navodi da interesovanje maloletnika za rad ne jenjava, naprotiv – svake godine je sve veće.

Prema njenim rečima, ponuda poslova za mlađe od 18 godina gotovo je svakodnevna i obuhvata širok spektar jednostavnijih radnih zadataka. Najveća potražnja zabeležena je u Beogradu i Novom Sadu, gde je tržište rada najdinamičnije, ali i u drugim gradovima postoji stabilna, iako nešto manja, potreba za angažovanjem mladih.

Najčešći poslovi koji se nude maloletnicima odnose se na pomoćne poslove u maloprodaji, knjižarama, buticima, restoranima brze hrane, kao i na lakše poslove pakovanja i sortiranja robe u magacinima. Tu su i sezonski angažmani, poput deljenja flajera, promocija, pomoć u prodaji tokom sniženja ili prazničnih sezona, kao i povremeni poslovi u ugostiteljstvu.

Prema rečima sagovornika iz omladinskih zadruga, reč je o poslovima koji ne zahtevaju posebne kvalifikacije, ali podrazumevaju odgovornost, tačnost i spremnost na rad u smenama.

Mladi najčešće zarađuju oko 450 dinara po satu

Visina zarade zavisi od više faktora – vrste posla, trajanja angažmana, broja radnih sati, grada u kojem se radi i dogovora sa poslodavcem. Zakonom je propisano da satnica ne sme biti niža od minimalne cene rada, koja za 2026. godinu iznosi oko 271 dinar po satu.

S obzirom na to da maloletnici mogu da rade najviše sedam sati dnevno, njihova minimalna dnevna zarada iznosi približno 1.900 dinara. U praksi, međutim, dnevnice su često veće i najčešće se kreću u rasponu od 2.000 do 3.500 dinara.

Za lakše poslove, poput deljenja flajera, pakovanja ili pomoći u prodaji, dnevnice se uglavnom kreću između 1.800 i 2.500 dinara, dok su za rad u marketima, ugostiteljskim objektima ili magacinima češće isplate od 2.500 do 3.500 dinara.

Da bi maloletna lica mogla da se prijave za rad preko omladinske zadruge, potrebno je ispuniti nekoliko zakonom propisanih uslova. Kako objašnjava Breda Milić, osnovna dokumentacija podrazumeva potvrdu o redovnom školovanju, koju izdaje sekretar škole, zdravstvenu knjižicu na uvid, kao i ličnu kartu ili zdravstvenu knjižicu kao identifikacioni dokument. Neophodna je i pisana saglasnost roditelja ili staratelja, bez koje maloletnik ne može da zasnuje radni odnos. Obrazac saglasnosti može se preuzeti sa sajta omladinske zadruge ili popuniti u njenim prostorijama uz prisustvo roditelja.

Mlađi od 18 mogu da rade samo po zakonski određenim uslovima

Zakonski okvir za rad maloletnika jasno je definisan Zakonom o radu. Prema važećim propisima, radna sposobnost stiče se sa navršenih 15 godina, što znači da mlada osoba od tog uzrasta može da zasnuje radni odnos, ali samo pod određenim uslovima.

Advokat Branislav Vještica ističe da je za rad maloletnika neophodno da budu ispunjena tri osnovna kriterijuma. Prvi je pismena saglasnost roditelja, koju oni mogu povući u bilo kom trenutku do punoletstva deteta, što automatski dovodi do prestanka radnog odnosa. Drugi uslov odnosi se na vrstu posla – on ne sme da ugrožava zdravlje, moral i obrazovanje maloletnika, niti da bude zakonom zabranjen. Treći kriterijum je zdravstvena sposobnost, koja se utvrđuje nalazom nadležne službe medicine rada.

Maloletnicima su zakonom zabranjeni teški fizički poslovi, rad pod vodom, zemljom ili na velikim visinama, kao i angažovanje na radnim mestima gde bi mogli biti izloženi zagađenju, štetnim materijama ili zračenju.

„Takođe, zabranjen im je prekovremeni rad, preraspodela radnog vremena i noćni rad, osim u posebnim situacijama. Izuzeci se odnose na poslove u oblasti kulture, sporta, umetnosti i reklamne delatnosti, kao i u slučajevima kada je neophodno da se nastavi rad prekinut usled više sile, pod uslovom da takav angažman traje kratko i da mora biti završen bez odlaganja. U tim situacijama poslodavac je obavezan da obezbedi stalni nadzor punoletnog zaposlenog nad radom maloletnika“, objašnjava Vještica.

Zaštita na radu predstavlja posebno važan segment kada je reč o mlađim zaposlenima, jer se smatraju osetljivijom kategorijom. Zbog toga zakon predviđa stroge sankcije za poslodavce koji krše propise o radu maloletnika.

Ukoliko poslodavac zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina suprotno zakonskim odredbama, predviđene su visoke novčane kazne.

Za pravna lica kazne se kreću od 600.000 do 1.500.000 dinara, dok se odgovorno lice u pravnom licu ili zastupnik kažnjava novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara. Preduzetnicima, za isti prekršaj, preti kazna od 200.000 do 400.000 dinara.