MMF: Uskoro bi trebalo da bude usvojen novi zakon o državnim preduzećima

Jačanje kvaliteta upravljanja u energetskim državnim preduzećima je od ključnog značaja, a novi zakon o državnim preduzećima je ključna tačka tih reformi, ocenila je Misija Međunarodnog monetarnog fonda u saopštenju po završetku posete Beogradu.

Zakon bi, kako navodi MMF, trebalo da bude usklađen sa Smernicama OECD-a o korporativnom upravljanju državnim preduzećima i trebalo bi da delegira upravljanje državnim preduzećima na profesionalce, uz ograničavanje učešća vlade u svakodnevnim operacijama državnih preduzeća.

„U skladu sa obavezama iz tekućeg aranžmana, zakon bi uskoro trebalo da bude usvojen kako bi se podržala transformacija sektora društvenih preduzeća u celini, a posebno energetskih preduzeća“, istakla je Misija MMF-a, koja je u Beogradu boravila do 4. aprila.

Kao što je poznato, novi aranžman sa MMF, vredan oko 2,4 milijarde evra, počiva na dogovoru o sprovođenju reformi u energetskom sektoru, a u saopštenju Misije reforma tog sektora ocenjena je kao „srž“ aranžmana.

„Duboko ukorenjene slabosti koje su otkrivene u energetskom sektoru Srbije zahtevaju sveobuhvatne reforme kako bi se obezbedila energetska bezbednost i smanjili povezani fiskalni rizici. Za postizanje ovih ciljeva potrebno je dalje prilagođavanje energetskih tarifa. Takva prilagođavanja treba da budu dopunjena naporima da se produži sprovođenje programa zaštite energetski ugroženih potrošača i da se poveća udeo domaćinstava koja imaju koristi od nižih računa za energiju“, poručio je MMF.

Ocenili su i da su, nakon godina nedovoljnog ulaganja, velike potrebe za investicijama u energestki sektor.

„Biće važno finalizirati i usvojiti do kraja maja, kako je dogovoreno u okviru programa, prioritetni plan ulaganja u energetski sektor sa punim troškovima sa projektima koji će poboljšati energetsku sigurnost, stabilizovati proizvodnju električne energije i sačuvati energiju. Ulaganja u zelenu infrastrukturu za ubrzanje zelene tranzicije podržala bi otpornost srpskog modela rasta koji se u velikoj meri oslanja na direktne strane investicije“, naglasila je Misija u saopštenju posle posete Beogradu.

Podsećaju da su i ostale strukturne reforme energetskog sektora od kritičnog značaja.

„Pozdravljamo posvećenost vlasti da se državna Elektroprivreda Srbije (EPS) uskoro pretvori u akcionarsko društvo. Pozdravljamo i posvećenost da se do kraja 2023. pripremi strateški plan restrukturiranja EPS-a i da se završi razdvajanje državnog Srbijagasa do kraja 2024. godine“, rekli su iz MMF-a.

Kada je reč o korporativizaciji državnog sektora, glavni broker „Momentuma“ Nenad Gujaničić je za Biznis.rs rekao da je vrlo je uzdržan kada je reč o efektima takvih mera jer su se, kako kaže, svi dosadašnji pokušaji tranformacije ključnih javnih preduzeća pokazali kao jalovi.

„Glavni razlog dosadašnjih neuspeha na ovom putu je izostanak političke volje i nepostojanje jasne želje da se odmakne u tim procesima. Da li će sada efekti biti drugačiji zbog aktuelne situacije sa kompanijom i aranžmana sa MMF-om teško je reći, ali su svakako šanse veće u situaciji kada izvršna vlast ima ‘policajca’ u vidu međunarodnih finansijskih institucija“, rekao je Gujaničić za Biznis.rs.

Misija MMF-a je u saopštenju po završetku posete Beogradu ocenila i da je srpska privreda pokazala otpornost, suočena sa izazovima visokih cena hrane i energenata, slabog rasta trgovinskih partnera i teških globalnih finansijskih uslova. „Makroekonomski rezultati u okviru programa su jaki, ali je inflacija i dalje visoka“, ukazala je Misija MMF-a u saopštenju.

Njihov savet je da makroekonomske politike treba da nastave da se fokusiraju na obuzdavanje inflacije kroz odgovarajuću mešavinu mera (policy mix) kao i na snažno sprovođenje agende strukturnih reformi usredsređene na reforme energetskog sektora. „To je ključno za rešavanje ‘ranjivosti’ Srbije i podršku dugoročnom rastu“, ističu iz MMF.

MMF konstatuje da je inflacija u Srbiji porasla na 16 procenata u februaru 2023, što je nešto više od očekivanog, predvođeno višim cenama hrane i energenata, kao i da je bazna inflacija porasla na 11 procenata, ali i da je verovatno trenutno blizu svog vrhunca.

„Inflatorna očekivanja su takođe povišena, ali su se poslednjih meseci stabilizovala i ostaju unutar inflatornog koridora Narodne banke Srbije (NBS) na dužim horizontima očekivanja. Predviđeno je da će inflacija uskoro početi da opada, u početku polako, a zatim da se ubrzava kako uticaj strožijih politika bude sveobuhvatniji, i kada se pojave osnovni efekti vezani za energiju i hranu“, ocenjuju iz MMF-a.

Misija MMF u saopštenju takođe navodi da se u ovoj godini očekuje da će privredni rast iznositi dva odsto, dok bi u 2024. mogao da ubrza na tri procenta, dok bi inflacija do 2024. trebalo da padne do „granica ciljanog opsega tolerancije Narodne banke Srbije (NBS)“.

Podsetimo da je guvernerka Jorgovanka Tabaković na Kopaonik biznis forumu početkom marta izjavila da bi inflacija trebalo da bude dvostruko niža na kraju nego početkom ove godine. „Vraćanje inflacije u granice cilja očekujemo sredinom 2024. godine, što je takođe ranije od ocene iz novembarske projekcije“, poručila je tada Tabaković.

Misija MMF-a posle posete Beogradu naglašava i da su potrebne stroge politike da se obuzda inflacija i izgradi „tampon zona“ kako bi se predupredili rizici.

„Neophodan je čvrst miks makroekonomskih politika da bi se obuzdala inflacija, što je ključni prioritet politike. Tekuće pooštravanje monetarne politike NBS je prikladno. Prateći pristup zasnovan na podacima, dalja povećanja relevantnih referentnih stopa su najverovatnije potrebna da bi se postigle pozitivne realne kamatne stope“, ocenili su iz MMF-a.

Fiskalna konsolidacija, kako su saopštili, treba da nastavi da igra važnu komplementarnu ulogu u obuzdavanju inflacije, kao i u stvaranju te „tampon zone“.

„Za 2023. fiskalni deficit od ne više od tri procenta BDP-a bio bi u skladu sa politikom konsolidacije (tight poicy stance). Istovremeno, imajući u vidu jak učinak prihoda, snažnu kontrolu nad tekućom potrošnjom i moguću podršku energetskim državnim preduzećima koja su niža od planirane, može postojati fiskalni prostor za dodatne javne investicije u odnosu na nivo predviđen budžetom. Tamo gde je moguće, takvi dodatni kapitalni izdaci treba da budu usmereni na projekte koji pomažu u ublažavanju strukturnih uskih grla u energetskom sektoru. Treba izbegavati neciljane transfere„, savetuju iz MMF-a.