Može li ćirilica postati vidljivija u javnom prostoru?

Upotreba latinice u Srbiji nije ništa neuobičajeno, posebno kada govorimo o privatnim kompanijama – najveći broj njih svoje nazive, reklame, prezentacije na internetu ima samo na ovom pismu. Dovoljno je prošetati ulicama naših gradova i videti da je ćirilice „u tragovima“.

Jedna od misija Udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“ je da ćirilica bude vidljiva u javnom prostoru, a zahvaljujući inicijativama članova možemo da je čitamo, između ostalog, na priznanicama, na tablama dok se vozimo autoputem, na sajtovima opštinskih samouprava, škola i turističkih organizacija, na tablama u okviru parking zona, na turističkoj signalizaciji i tako dalje.

Ipak, upotreba ćirilice ne beleži dovoljno velike procente, čak ni u javnom sektoru, iako je situacija bolja nego pre deset do 15 godina. Drastičan primer je državna kompanija Telekom Srbija, koja je, kako ističe naš sagovornik Dejan Matić, član upravnog odbora udruženja i izvestilac o primeni zakona Državnog saveta za srpski jezik, u zakonskoj obavezi da je koristi i na svom sajtu, ali i prilikom izdavanja računa i ugovora.

Situacija nije povoljna za ćirilicu ni u privatnom sektoru.

„Mnogo je ljudi koji su odrasli u drugom sistemu i apsolutno su ubeđeni da bi im upotreba ćirilice štetila i da će biti na gubitku. Takođe, nisu upoznati da je još u septembru 2008. godine vašingtonska Kongresna biblioteka donela odluku da se do tada zvanično standardizovano međunarodno priznat srpsko-hrvatski i hrvatsko-srpski jezik sa svojim šiframa SRC i CRS, i pismima ćirilicom i latinicom, ukidaju i da se umesto njih uvodi hrvatski jezik sa šifrom HRV i pismom latinica i srpski sa šifrom SRB i pismom ćirilica – standard ISO 639-2″, ističe Matić.

Dodaje i da je osnovni problem to što kompanije smatraju da neće biti prepoznatljive, kao i da neće biti dovoljno dobro rangirane u pretrazi. Opšta greška je, kako kaže, i argument da će latinica biti razumljivija strancima – s obzirom na to da je, na primer, engleska latinica drugačija: „Možda će moći da pročitaju, ali neće razumeti o čemu je reč“.

Šta kaže Zakon?

Prema Zakonu o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma, standardizovan tip ćirilice srpskog jezika je matično pismo i predstavlja uporište nacionalnog identiteta. Članom pet definisane su poreske i druge administrativne olakšice.

Naime, kako je navedeno, republičkim, pokrajinskim i lokalnim propisima, u skladu sa posebnim zakonima, mogu se ustanoviti olakšice za privredne i druge subjekte koji u svom poslovanju odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.

Olakšice funkcionišu u Beogradu, pa prilikom iznajmljivanja javnog prostora oni koji stave stave natpis na srpskoj ćirilici imaju popust od pet odsto. Ipak, naš sagovornik navodi da zakona u praksi praktično nema.

„Taj zakon je zaživeo u onoj oblasti u kojoj naše udruženje lično pisalo tužbe i pritužbe, pa smo se dosta obraćali javnim preduzećima, jer su propisane kazne od 50.000 do 500.000 dinara za pravno lice, a od od 15.000 do 100.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu“, navodi Matić.

Iako se često govori o potrebi da se zakon menja, sagovornik našeg portala smatra da prvo treba primeniti postojeće odredbe, bez obzira na manjkavosti, proširiti i na privatne organizacije koje su finansirane od državnog novca, ali i na sve televizije sa nacionalnom frekvencijom, a ne samo na RTS i RTV.

Veruje da će mladi preduzetnici više prepoznati značaj ćirilice, ukoliko dođe do promene svesti.

„Prihvatili smo trojnu podelu na javno, privatno i službeno, a ovo poslednje je ‘u papiru’, u odlukama, rešenjima, to je ‘ćirilica za fioku’. Treba privoleti državne institucije da bude što veća upotreba, a potom u razgovoru sa ljudima povećati uticaj, kada je reč o privatnom sektoru. Da ćirilica bude vidljivija u većem procentu, da se promeni svest, potom da se obezbede poreske olakšice za firmarine, zakupe, a na kraju da se propiše i obaveza primene“, kaže Dejan Matić.

Pre toga, dodaje, mora da sazre svest, da bude aktivna primena, da u javnoj upotrebi svugde moraju da budu srpski jezik i ćirilica, a očekuje da je za to potreban period od desetak godina. Napominje da se ovde ne dovodi u pitanje upotrebe manjinskih jezika i jezika nacionalnih zajednica.

Pitanje identiteta i poslovanja u Srbiji

Kompanija Tim co (Тим цо), koja se bavi medicinskom opremom, jedna je od onih koja aktivno koristi ćirilicu. Logo im je na ovom pismu, a takođe i prezentacija sajta, uz opciju da se odabere i latinica.

Na pitanje zbog čega su se na ovo odlučili, vlasnik Momčilo Mirić ima jednostavan odgovor – zbog nacionalnog identiteta.

„To je osnovno, a odmah posle toga je i činjenica da vodim firmu koja je registrovana u Srbiji, a po Ustavu naše zemlje, odnosno članu 10, u službenoj upotrebi su srpski jezik i ćiriličko pismo. Konačno, donet je i zakon“, navodi naš sagovornik.

Mirić je član Udruženja za odbranu ćirilice „Dobrica Erić“. Ističe da se bave zaštitom ćirilice, njenim spasavanjem i vraćanjem narodu, uz napomenu da bi država ovim pitanjem trebalo više da se bavi.

„Učestvovali smo u formiranju zakona, u javnoj raspravi, a potom smo vršli pritisak na Vladu da se on i usvoji, a potom i da se objavi u Službenom glasniku, jer se i to odužilo“, kaže sagovornik našeg portala.

Dodaje da je potrebno podići svest o značaju upotrebe ćirilice u kompanijama, i interno i eksterno.

„Prvi korak je širenje znanja o međunarodnoj standardizaciji, poštovanje zakona, a potom i veća medijska promocija upotrebe ćirilice“, smatra Momčilo Mirić.