Može li registar profesionalnih vozača spasiti drumski transport Zapadnog Balkana?

Prevoznici Zapadnog Balkana blokirali su od 26. do 30. januara teretne granične prelaze zahtevajući da se pronađe sistemsko rešenje za boravak profesionalnih vozača u Šengenskoj zoni, koje trenutno podrazumeva maksimalnih 90 dana u periodu od 180 dana.

Dugogodišnji problem u međunarodnom transportu eskalirao je početkom primene Entry-Exit sistema (EES) kojim je na graničnim prelazima EU uvedena automatizovana kontrola ulaska i izlaska, te su vozači, kojima se do sada nekako i gledalo kroz prste kada prekorače maksimalan broj dana u zemljama Šengena, počeli da budu hapšeni i deportovani.

Na obustavu drumskog transporta reagovala je i Evropska komisija koja je prvi put objavila da će raditi na novoj viznoj strategiji, a dokumentom „EU Visa strategy“ dala je i određene smernice za postavljanje prioriteta u sprovođenju vizne politike.

Prvi sastanak ministara iz regiona sa predstavnicima Evropske komisije održan je već 3. februara, kada je dogovoreno formiranje radne grupe koja će na tehničkom nivou razmatrati mogući prelazni model do pronalaska konačnog rešenja.

U razgovoru za Biznis.rs generalni sekretar poslovnog udruženja Međunarodni transport Aleksandar Spasić potvrdio je da je naredni sastanak na nivou radne grupe planiran za 11. februar u online formatu.

Prema njegovim rečima, zadatak radne grupe biće da pronađe tehničko, prelazno rešenje koje bi se primenjivalo dok se ne usvoje formalni akti predviđeni viznom strategijom jer je to proces koji može da traje godinama.

„Evropska komisija je svesna problema koje imaju profesionalni vozači i deluje da postoji volja da se on reši. Ono što nas najviše brine je vreme, jer dok se rešenje ne pronađe vozači se i dalje hapse i deportuju. U proseku imamo najmanje jednog vozača dnevno – najčešće u Nemačkoj i Austriji, a sada i na granicama Hrvatske i Mađarske“, upozorava Spasić.

Kako se približava puna primena EES sistema, planirana za 10. april, države članice EU sve strože sprovode postojeća pravila.

„Regulative su neprirodne kada je reč o profesionalnim vozačima, ali niko nikada nije rekao da se oni izuzmu. Problem je što hapšenja i deportacije nisu zaustavljene onog trenutka kada je rečeno da će se tražiti rešenje. Svaki dan nam je sada bitan“, naglašava naš sagovornik.

Ogromni gubici za Zapadni Balkan i EU

Zbog blokade teretnih graničnih prelaza ekonomije Zapadnog Balkana dnevno su trpele direktnu štetu od oko 100 miliona evra, i to samo po osnovu izvoza robe.

Na ovaj iznos treba dodati i penale i kazne koje proizvodne kompanije plaćaju zbog neisporučene robe, a koje se, prema tvrdnjama predsednika Privredne komore Srbije Marka Čadeža, kreću od 10.000 do 50.000 evra.

Štetu nisu trpele samo srpske firme. Kako je izjavio predsednik Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Filip Simović, i nemačka privreda bila je izuzetno pogođena ovim blokadama jer Srbija u ovu zemlju izvozi robu u vrednosti od pet milijardi evra, zbog čega se procenjeni gubitak na dnevnom nivou kretao između 100 i 150 miliona evra.

Aleksandar Spasić napominje da su gubici ogromni i da je šteta i za prevoznike nenadoknadiva jer da bi kamioni uopšte bili isplativi moraju da budu u stalnom pokretu.

Generalni sekretar poslovnog udruženja Međunarodni transport ističe da u Srbiji postoji oko 3.500 firmi koje se isključivo bave međunarodnim drumskim transportom, sa približno 25.000 kamiona i između 35.000 i 36.000 profesionalnih vozača, dok ukupan broj ljudi koji direktno i indirektno zavise od ovog sektora višestruko premašuje te brojke.

„Kada kamioni stanu vidi se koliko svi zavisimo od drumskog transporta. Mi nemamo alternativu u vidu luka ili razvijenog železničkog i rečnog transporta. Drumski prevoz je ključan, sve ostalo je zanemarljivo kako za nas tako i za ostale zemlje Zapadnog Balkana“, zaključuje naš sagovornik.

Sutra: Italijanske kompanije u Srbiji izgubile desetine miliona evra zbog blokada graničnih prelaza