Na koje sve naknade radnik ima pravo uz isplatu minimalca?

Pred pregovore o minimalnoj ceni zarade svake godine sindikati radnika, poslodavci, ali i Vlada Republike Srbije iznose predloge koliko bi mogao da iznosi minimalac u narednoj godini.

Sindikati traže da to bude 61.858 dinara, odnosno da se izjednači sa 60 odsto prosečne potrošačke korpe. Poslodavci zahtevaju sa svoje strane da to bude u skladu sa rastom inflacije i BDP-a, dok uglavnom na kraju bude onako kako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Za sada njegova najava je da će taj iznos biti oko 52.000 dinara.

Međutim, prema Zakonu o radu minimalna zarada bi trebalo da bude izuzetak, a ne pravilo.

Minimalna zarada može da se ugovori prilikom zasnivanja radnog odnosa i to samo ako postoje opravdani razlozi. Takođe, u toku rada može da se ugovori isplata minimalne zarade kada nastupe razlozi koji su osnov za izmenu ugovora o radu sa ponudom zaposlenom za isplatu minimalne zarade.

U tom slučaju poslodavac je dužan da ponudi zaposlenom aneks ugovora o radu. Pored ponude za izmenu ugovora poslodavac je dužan da dostavi u pisanom obliku razloge zbog kojih nudi izmenu ugovora i rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi. Zaposleni i ako prihvati da zaključi aneks ugovora o radu o isplati minimalne zarade, zadržava pravo da pred sudom osporava zakonitost ugovora.

Opravdani razlozi za isplatu minimalne zarade su uvek poremećeni uslovi poslovanja, s tim što pre donošenja odluke o isplati minimalne zarade poslodavac mora da obrazloži koji su to uslovi nastali, kao i da sve dokumentuje finansijskim podacima – trenutno poslovanje u odnosu na prethodni period.

Minimalna zarada može da se isplaćuje najduže šest meseci, jer zakonodavac smatra da je ovo dovoljan period da se firma reorganizuje. Narodski rečeno, “ili će da stane na noge ili će da pokrene proces likvidacije, ako već neko nije pokrenuo postupak stečaja.”

Radnici koji primaju minimalnu zaradu često ne znaju šta taj iznos sve sadrži.

Zaposleni koji prima minimalnu zaradu na osnovu utvrđene minimalne cene po času u neto iznosu, koja je trenutno 271 dinar, ima pravo i na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, zatim za vreme provedeno na službenom putu u zemlji.

Takođe, naknada sledi i za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, za smeštaj i ishranu za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade, kao i za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način. Uz minimalac ide i regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Ovo nije sve što radnik treba da primi. Poslodavac je u obavezi da na tu minimalnu zaradu obračuna i minuli rad, po stopi koja ne može biti manja od 0,4 odsto. Minuli rad se računa za svaku navršenu godinu rada kod poslodavca, prethodni radni staž se ne računa prilikom obračuna zarade.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da poslodavcima jeste u interesu da plaćaju doprinose na minimalnu zaradu ili na zaradu koja je par stotina dinara veća od minimalne zarade.

“Jesu doprinosi visoki, ali sve što primite ‘na ruke’ pokazuje da su platili manji porez i samim tim dobit firme je veća. Isto tako, taj deo ‘na ruke’ odraziće se u budućnosti kroz minimalnu penziju koju ćete primati. Logično, minimalna zarada znači (kasnije) minimalnu penziju. I dok svi mladi ljudi govore da ne veruju u penzioni sistem, pa stoga pristaju na drugi deo plate, koji primaju na ruke, vreme neumitno teče i godine za penziju će stići mnogo pre nego što to jedan mladi čovek očekuje”, zaključuje Pisarević.