Na koji iznos zarade se u 2026. plaća porez na dohodak građana?

Građani koji su tokom 2025. godine zaradili više od 5.439.096 dinara ulaze u sistem godišnjeg poreza na dohodak građana i moraće da podnesu poresku prijavu i plate dodatni namet državi.

Ovaj prag predstavlja trostruku prosečnu godišnju zaradu i granicu iznad koje se aktivira obaveza obračuna godišnjeg poreza.

Prema rečima poreske savetnice Bojane Subotić, obaveza plaćanja poreza na dohodak građana proizilazi iz člana 87 Zakona o porezu na dohodak građana i odnosi se na širok krug poreskih obveznika.

„Rezidenti Srbije u obračun uključuju ukupne prihode koje su ostvarili – i u zemlji i u inostranstvu. Drugim rečima, za državljane i poreske rezidente nije važno gde je novac zarađen, već koliki je ukupan godišnji zbir. Sa druge strane, nerezidenti su dužni da obračunaju porez samo na prihode koje su ostvarili na teritoriji Srbije“, navodi Subotić.

Ona dalje obkašnjava da se godišnji porez ne plaća po jedinstvenoj stopi, već po progresivnom modelu.

„Na oporezivi dohodak do iznosa od 10.878.192 dinara, što predstavlja šestostruku prosečnu godišnju zaradu, primenjuje se stopa od 10 odsto. Sve iznad tog iznosa oporezuje se po višoj stopi od 15 procenata. To u praksi znači da neko ko je, na primer, imao oporezivi dohodak od 12 miliona dinara, plaća 10 odsto na 10.878.192 dinara, a 15 odsto na razliku od 1.121.808 dinara“, kaže naša sagovornica.

Posebnu pažnju izaziva poreska olakšica za mlađe od 40 godina. Država je za ovu grupu predvidela dodatno umanjenje oporezivog dohotka u iznosu od 5.439.096 dinara. To znači da mlađi poreski obveznici porez počinju da plaćaju tek kada im prihodi znatno premaše osnovni prag. Ipak, ova pogodnost nije univerzalna – odnosi se isključivo na prihode od zarade, samostalne delatnosti, kao i autorskih i srodnih prava. Prihodi od zakupa nepokretnosti, recimo, ne ulaze u osnovicu za ovu poresku olakšicu.

Kada je reč o preduzetnicima, mnogi svoju delatnost doživljavaju kao firmu odvojenu od sebe lično, pa prihod prikazan u poreskom bilansu smatraju za dobit „radnje“, a ne sopstvenim ličnim prihodom.

Međutim, zakon ih tretira kao fizička lica koja obavljaju delatnost na tržištu. To znači da dobit od preduzetničke delatnosti, kao i lična zarada koju su eventualno isplaćivali sebi tokom 2025. godine, ulaze u obračun godišnjeg poreza na dohodak građana.

Obaveze imaju i poslodavci. Sve firme koje su tokom 2025. godine isplaćivale zarade i druga lična primanja dužne su da zaposlenima dostave potvrdu o visini isplaćenih prihoda na obrascu PPP PO.

Ipak, taj dokument građanima često nije od velike pomoći. Razlog je što su podaci u potvrdi iskazani u bruto iznosima, dok je neoporezivi prag definisan u neto vrednosti. Zbog toga se onima koji imaju natprosečna primanja savetuje da sami izračunaju ukupnu neto zaradu za celu godinu kako bi proverili da li prelaze zakonski limit.

Procedura podnošenja prijave značajno je promenjena od 2023. godine. Poreska uprava sada, na osnovu podataka iz službenih evidencija, sama popunjava poresku prijavu i postavlja je na svoj portal najkasnije do 1. aprila. Time je deo administrativnog tereta prebačen na državu, ali odgovornost za tačnost podataka i dalje ostaje na poreskom obvezniku.

Građani su dužni da pregledaju unapred popunjenu prijavu, izvrše eventualne izmene ili dopune ukoliko podaci nisu tačni ili potpuni, i potom je elektronski podnesu preko portala Poreske uprave. Ukoliko to ne učine do zakonskog roka, 15. maja 2026. godine, Poreska uprava će sama podneti prijavu u njihovo ime.

Rok za podnošenje prijave za prihode ostvarene u 2025. godini ističe 15. maja 2026, a do tog datuma mora biti i plaćen obračunati porez. Nakon tog roka neizmirene obaveze podležu zateznoj kamati i mogu pokrenuti postupak prinudne naplate.