Na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji „povratak mentaliteta Hladnog rata“

Potpredsednica Centra za spoljnu politiku Suzana Grubješić izjavila je da je Srbiji više nego ikada pre bilo mesto na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, s obzirom na to da su na njoj učestvovali svi direktni i indirektni učesnici u dijalogu sa Prištinom, jer, kako ističe, vreme za status quo ističe i dolazi vreme teških odluka, a Beograd i Priština nemaju luksuz da se konfrontiraju sa zapadnim partnerima.

Grubješić je za Danas naglasila da je bilo važno da Srbija razgovara sa svima u Minhenu uoči nastavka dijaloga i stavljanja na sto evropskog predloga koji podržavaju i Sjedinjene Američke Države (SAD).

„To znači otvaranje realne perspektive za rešavanje kosovskog pitanja, jer ni Beograd ni Priština nemaju luksuz da se konfrontiraju sa zapadnim partnerima. Od trenutka kad je pokrenuta 1963. godine, pa do danas, Minhenska bezbednosna konferencija definiše se kao platforma za debate na visokom nivou o najvećim bezbednosnim i spoljno-političkim izazovima u svetu“, objašnjava Grubješić.

Ipak, poziv ruskim predstavnicima ove godine je izostao. Sagovornica Danasa napominje da, kao što je to ranije bio slučaj i sa Ekonomskim forumom u Davosu, u Minhen nisu pozvani predstavnici Ruske Federacije zbog agresije koju je ta zemlja izvršila nad Ukrajinom, ali i kako bi se, dodala je ona, uskratio prostor za širenje ruske propagande.

„Indikativno je da je prošlogodišnja konferencija završena sa uverenjem da Rusija neće napasti Ukrajinu, a da je agresija počela četiri dana nakon toga. Uz dominantnu temu rata u Ukrajini, mogli smo da čujemo obećanja Evropljana o bržim i većim isporukama oružja Ukrajini, ali i zapažen nastup kineskog ministra spoljnih poslova Vanga Jia (Wang Yi), koji je upozorio na povratak mentaliteta Hladnog rata, pozivajući na mirovne pregovore i naglašavajući poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta“, istakla je Grubješić.

Naglasila je da je američka delegacija bila najbrojnija dosad, kao i da predsednik Džo Bajden (Joe Biden) odlazi u posetu Poljskoj uoči godišnjice ruske agresije na Ukrajinu.

Konferenciju su u petak zajedno otvorili nemački kancelar Olaf Šolc (Olaf Scholz) i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski koji se iz Kijeva javio putem video poziva. Zelenski je koristeći metaforu o „Davidu i Golijatu“ ponovo zatražio tenkove i oružje kako bi u ratu dobili rusku stranu. Na konferenciji je bilo prisutuno više od 40 šefova država i vlada i oko 100 ministara.

Ovogodišnja konferencija bila je specifična i po tome što su Iran ove godine predstavljali aktivisti, a ne ministri.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se na marginama sastanka sa brojnim diplomatama, između ostalih i sa specijalnim izaslanikom EU Žozepom Boreljom (Josep Borrell) i sa francuskim predsednikom Makronom i nemačkim kancelarom Šolcom, koji su inicijatori i autori „Šolc-Markonovog predloga“ za rešavanje kosovskog pitanja, koji se danas naziva evropskim predlogom.