Na Produktnoj berzi prometovano 3.710 tona robe za nedelju dana

Iako je prva nedelja avgusta započela s povećanom aktivnošću na domaćem robno-berzanskom tržištu, ostali dani bili su pasivni i sa smanjenim obimom trgovanja. Ukupan promet na Produktnoj berzi iznosio je 3.710 tona, što je znatno manje u odnosu na prethodnu nedelju. Finansijska vrednost trgovane robe iznosila je 87.051.200 dinara.

Količinski, najviše prometa zabeleženo je kod kukuruza, odnosno 42 odsto od ukupne količine, saopštila je Produktna berza u Novom Sadu.

Na tržištu kukuruza beleži se najviše ponuda i najviše trgovanja. U ponudi je bilo robe različitog kvaliteta a paritet je najčešće bio taj koji je sprečavao veći broj trgovanja. Većina ponuda bila je na severu i zapadu Bačke, severu Banata, dok su kupci ove nedelje fokus usmeravali najčešće prema južnoj Bačkoj, Sremu i južnom Banatu.

Berzanski ugovori za kukuruz zaključeni su po ceni od 25,25 do 26,10 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 25,63 din/kg bez PDV-a, (28,19 din/kg sa PDV-om) što je za 2,84 odsto više u odnosu na prošlu nedelju.

Najaktivniji kupci na tržištu pšenice bili su mlinovi koji su kupovali robu s proteinom minimum 12 odsto. Prometovana je i manja količina pšenice s proteinom min. 13 odsto. Krajem nedelje kupci su bili prerađivači i trgovci koji su tražili kvalitet 11-11,5 odsto proteina, ali zbog razlike u paritetu na strani ponude i tražnje nije bilo trgovanja.

Kupoprodajni ugovori za pšenicu u protekloj nedelji zaključivani su u rasponu 20,50-21,50 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,70 din/kg bez PDV-a, (22,77 din/kg sa PDV-om). Statistički, cena je u porastu za 0,15 odsto jer je u ponder ušla i cena pšenice s proteinom min. 13 odsto, dok je opšti utisak sa tržišta potpuno drugačiji.

Ponuda ječma je i ove nedelje bila veća od tražnje. Veća ponuda uslovila je blaži pad cene, za 0,72 odsto, a berzanski ugovori bili su zaključeni u rasponu 20,20-20,40 din/kg bez PDV-a. Ponder cena iznosila je 20,34 din/kg bez PDV-a (22,37 din/kg sa PDV-om). Trgovanja su bila na paritetu Bačke, a strukturu kupaca činili su prerađivači i trgovci.

Najslabija aktivnost se i dalje beleži na tržištu soje. Upiti su bili za male količine, ali po dosta nižoj ceni nego što su ponuđači bili spremni da nude, pa je trgovanje u potpunosti izostalo, navela je Produktna berza.