Naftaši u regionu sačuvali profite, ali najnovija kriza će tek isporučiti račun

Neizvesnost koja poslednjih nedelja vlada na globalnom energetskom tržištu uticala je na rast cena nafte i naftnih derivata, uz dodatnu nepredvidivost kada je reč o načinu snabdevanja i mogućim nestašicama u narednom periodu. Nafta tipa Brent stigla je u ponedeljak blizu 115 dolara za barel, dok se WTI kreće oko 105 dolara, ali situacija sa blokadom Ormuskog moreuza kroz koji inače svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte čini projekcije na duži rok praktično nemogućim.

Zato su i države našeg regiona reagovale smanjivanjem akciza i trošarina na gorivo (Srbija i Hrvatska) ili ograničenjem maksimalnih dozvoljenih količina koje građani i privreda mogu da kupe na benzinskim pumpama (u Sloveniji).

Takođe, tržište goriva i dalje funkcioniše pod snažnim regulatornim uticajem, pošto je Srbija i tokom 2026. nastavila praksu nedeljnog ograničavanja maksimalnih cena goriva, dok je Hrvatska je početkom godine ponovo produžila uredbu o ograničenju cena osnovnih derivata, uz povremene korekcije akciza kako bi ublažila inflatorni pritisak.

Slovenija je zadržala delimičnu regulaciju cena van auto-puteva i prilagođavala poreze na gorivo u skladu sa kretanjima na tržištu.

Analizirali smo poslovanje najvećih naftnih kompanija u ove tri zemlje, na osnovu finansijskih podataka o njihovom poslovanju od 2022. do 2024. godine koje nam je obezbedila bonitetna kuća CompanyWall.

Nakon rekordne 2022. godine usledila faza hlađenja

Sve tri zemlje beleže sličan obrazac koji pokazuje da je 2022. godina bila vrhunac po prihodima, što je posledica globalnog skoka cena energenata nakon početka rata u Ukrajini, dok u 2023. i 2024. dolazi do smirivanja tržišta.

Ukupni prihodi vodećih naftnih kompanija u Srbiji (NIS, MOL, OMV, Lukoil, Knez Petrol, Coral) padaju sa oko 744,6 milijardi dinara/oko 6,3 milijardi evra u 2022. godini na oko 644,6 milijardi dinara/5,5 milijardi evra u 2024. To je minus od 13 odsto.

U Hrvatskoj su ukupni prihodi INA-e, Lukoila, Tifona i Janafa (Jadranskog naftovoda) “skliznuli” sa oko 5,28 na 4,62 milijarde evra (-12 odsto), dok je u Sloveniji procentualni pad još izraženiji – Petrol, Mol i Shell Adria su sa 8,6 milijardi evra stigli do 5,7 milijardi (-34 odsto).

Ovaj pad ne znači nužno pogoršanje poslovanja navedenih kompanija, već pre svega odražava izvesnu normalizaciju cena nafte i derivata nakon kriznog perioda.

Profitabilnost otpornija od prihoda

Za razliku od prihoda, dobit u poslovanju prethodnih godina pokazala se otpornijom. Kompanije su očigledno uspele da očuvaju svoje marže kroz optimizaciju troškova i prilagođavanje poslovnih modela.

U Srbiji su najveće naftne kompanije u 2024. godini generisale dobit od preko 23 milijarde dinara, odnosno 196 miliona evra, dominantno zahvaljujući NIS-u, čiji su rezultati u 2025. očekivano znatno slabiji zbog američkih sankcija na uvoz ruske nafte za preradu u rafineriji u Pančevu.

Hrvatske kompanije beleže solidan zbirni profit u 2024. godini od oko 226 miliona evra, uz INA-u kao ključnog igrača, dok Slovenija, iako tržišno manja, održava stabilnu profitabilnost od oko 142 miliona evra, predvođena Petrolom, pokazuju podaci CompanyWall-a.

Drugim rečima, pad prihoda nije proporcionalno „pojeo“ profit, što ukazuje na veću operativnu disciplinu nego ranije.

Struktura tržišta

Najveća razlika među zemljama vidi se u strukturi tržišta. Srbija je izrazito koncentrisana – NIS je apsolutno dominantan, uz nekoliko manjih distributera. Hrvatska ima nešto uravnoteženiji model, iako je INA svakako najveći igrač, dok je Slovenija sličnija srpskom modelu, praktično „jednokompanijsko tržište“ na kome Petrol daleko nadmašuje konkurenciju.

Ova razlika utiče i na otpornost tržišta, pošto koncentrisanija tržišta (Srbija, Slovenija) više zavise od strategije jedne kompanije, dok je Hrvatska nešto diverzifikovanija.

U sve tri zemlje broj zaposlenih kod najvećih “naftaša” ostaje relativno stabilna, uz blage oscilacije. U Srbiji je NIS od 2022. do 2024. godine čak blago povećavao broj radnika, dok su manji igrači racionalizovali radnu snagu.

Hrvatska je zabeležila minimalne promene, gde je INA blago smanjila broj zaposlenih, dok su ostali rasli. U Sloveniji je Petrol značajno povećao zaposlenost, što može ukazivati na širenje poslovanja ili investicije u nove segmente.

Na poslovanje regionalnih kompanija i dalje presudno utiču eksterni faktori poput geopolitičkih rizika (Bliski istok, Ukrajina) koji održavaju volatilnost – svaka eskalacija brzo se preliva na pumpe u regionu. Ipak, energetska tranzicija postaje sve važniji faktor: EU politike podstiču smanjenje fosilnih goriva, što utiče na dugoročne strategije kompanija poput Petrola i INA-e, koje sve više ulažu u električnu energiju i obnovljive izvore.

Naftni sektor regiona je krajem 2024. bio u fazi stabilizacije nakon eksternog šoka iz 2022. godine. Prihodi su padali, ali ne zbog slabljenja kompanija, već zbog normalizacije tržišta. Istovremeno, očuvana profitabilnost i stabilna zaposlenost sugerišu da su najveći igrači uspešno amortizovali promene.

Najvažnija razlika ostaje strukturna: Srbija sa dominantnim nacionalnim šampionom, Slovenija sa jednim izrazito jakim liderom i Hrvatska kao najbalansiranije tržište. Upravo ta razlika će u narednim godinama verovatno odrediti i brzinu prilagođavanja energetskoj tranziciji, koja već kuca na vrata ovog sektora.

Aktuelna dešavanja na Bliskom istoku i dalja kretanja na globalnom energetskom tržištu svakako će doneti dodatnu neizvesnost kada je reč o poslovnim rezultatima „naftaša“ u 2026. godini.