Nagle promene cene i poskupljenje energenata pritiskaju proizvođače aluminijuma

Proizvođači aluminijuma u Srbiji su se, kao i njihove kolege širom sveta, tokom ove godine suočili sa ogromnim rastom, a potom i padom cene tog metala na Londonskoj berzi. Ona je u martu dostigla rekordnih 4.000 dolara po metričkoj toni, da bi se u septembru kretala na međugodišnjem minimumu od oko 2.200 dolara, dok je 29. decembra metrička tona koštala 2.381 dolar.

Na sve to, dramatičan rast cena energenata doveo je u Evropi do zatvaranja brojnih manjih livnica – proizvođača aluminijumskih ingota, što je, međutim, „otvorilo vrata“ našim kompanijama.

Proizvodnja aluminijuma u Srbiji, obuhvaćena šifrom delatnosti 2442, osim čiste proizvodnje aluminijuma (od glinice, iz elektrolitičkih rafiniranih otpadaka i ostataka) i legura aluminijuma, podrazumeva i primarnu preradu, kao i proizvodnju žica i folija, a u našoj zemlji zastupljena je proizvodnja valjane trake od nelegiranog aluminijuma, valjanog lima od legiranog aluminijuma i folije.

Podaci Udruženja za metalsku i elektro industriju Privredne komore Srbije kažu da je u ovoj oblasti u 2022. godini poslovalo 26 privrednih društava, dok podaci bonitetne kuće CompanyWall ukazuju da u ovoj delatnosti posluje ukupno 35 kompanija i preduzetnika, među kojima 11 ima više od pet zaposlenih.

Pre izbijanja pandemije, srpski sektor aluminijuma je u 2019. godini proizveo 23.569 tona, da bi u 2020. proizvodnja bila manja za 2.000 tona, ali je oporavak usledio u 2021. godini, koja je okončana sa 27.577 tona.

Poslovanje u 2021. godini

Zahvaljujući podacima bonitetne kuće CompanyWall napravili smo listu kompanija registrovanih za proizvodnju aluminijuma prema neto dobiti u 2021. godini, a na vrhu te liste je najveća kompanija u toj delatnosti – Impol Seval iz Sevojna. Njihova dobit od 1,18 milijardi dinara u 2021. duplo je viša od ostvarene u 2019. godini.

Na drugom mestu naše liste je Alu Holding iz Niša sa 177 zaposlenih, široj javnosti daleko poznatiji kao nekadašnji Nissal, u čijoj su vlasničkoj strukturi i dalje upisani kompanija Newmet LTD za 20 odsto udela i Dejan Čolić sa 80 odsto. Iako se u medijima spekulisalo da je kompanija prodata beogradskom Mtc Metals Trading-u, Agencija za privredne registre odbacila je krajem novembra zahtev za promenu članova Alu Holdinga, pošto je od 27. jula u toku poreska kontrola u tom privrednom društvu.

Delatnost proizvodnje aluminijuma – lista prema neto dobiti u 2021. (u dinarima)
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Neto dobit	Broj zaposlenih
IMPOL SEVAL AD, SEVOJNO	21.861.898.000	1.181.045.000	527
ALU HOLDING DOO Niš	1.682.747.000	66.031.000	177
Aluminum Systems and Constructions d.o.o. Beograd	535.307.000	64.687.000	45
Mtc metals trading company doo Beograd-Novi Beograd	888.081.000	23.613.000	145
TPP KAPEDUNUM DOO UŽICE	223.263.000	19.704.000	13
IZOTERM PLUS DOO	26.652.000	5.534.000	10
DEJAN NIKOLIĆ PREDUZETNIK. ZANATSKA RADNJA ZA PROIZVODNJU LEGURA I TRGOVINU OTPADNIM OBOJENIM METALIMA ELIV, VOLUJAC	265.854.000	2.497.000	14
SANJA JEVTOVIĆ PR PROIZVODNO TRGOVINSKO AUTOPREVOZNIČKA RADNJA BINGO SLATINA	81.057.000	2.052.000	5
EKSAL DOO PANČEVO	65.955.000	2.049.000	76
EURODIZAJN	31.711.000	1.787.000	7
AL-EUROPA DOO VELIKI TRNOVAC	55.623.000	825.000	13
DOO CELEJA EXPORT-IMPORT ČAČAK	28.410.000	689.000	6
INOXAL DOO PIROT	7.133.000	139.000	2
REFORM DOO UŽICE	3.662.000	13.000	2
DOO BOROSAL NIŠKA BANJA	838.000	-544.000	1
PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU, PROMET I MARKETING JOVANOVIĆ DOO ARILJE	3.702.000	-2.373.000	2
METAL INVESTMENTS EUROPE DOO	5.358.000	-13,674,000	3
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Mtc se, inače, nalazi na četvrtom mestu liste prema neto dobiti u 2021. godini, odmah iza Aluminum Systems and Constructions (ASC) iz Beograda. ASC se bavi primarnom proizvodnjom aluminijumskih profila, kao i projektovanjem i izvođenjem konstrukcija od aluminijuma, a na svom portalu kao značajne izvedene projekte ističe beogradske objekte Business Garden i hotel Mona, kao i kliničke centre u Novom Sadu i Nišu, uz brojne druge u Srbiji i regionu.

U 2021. godini neto dobit svih kompanija registrovanih za proizvodnju aluminijuma iznosila je 1,35 milijardi dinara, što je oko 200 miliona dinara više od dobiti prve kompanije na našoj listi – Impol Sevala.

Kako izdržati poskupljenje energenata

„Aluminijumski“ sektor u Srbiji, međutim, čine i kompanije poput livnice „DIP“, iza koje je „staž“ od 30 godina u proizvodnji legura aluminijuma, a koja je od 2018. godine u vlasništvu porodice Kremenović i firme „Ligrap“.

U razgovoru za Biznis.rs komercijalna direktorka DIP-a Nataša Kremenović Kulpinac kaže da su u ovu poslovnu godinu ušli puni nade, jer nisu imali problema sa poslovanjem tokom pandemije.

„Međutim, rat u Ukrajini i sankcije Rusiji znatno su uticale na celu industriju, jer je Rusija jedan od najvećih izvoznika primarnog aluminijuma. Takođe, cene gasa i struje veliki su problem za celu Evropu, a mnoge manje livnice – proizvođači aluminijumskih ingota jednostavno nisu mogle da izdrže ta poskupljenja pa su se zatvorile“, rekla nam je Kremenović Kulpinac, uz ocenu da je rast cena gasa kod nas nešto sa čime za sada mogu da se izbore.

S obzirom na neizvenost oko berzanske cene aluminijuma, cena energenata i makroekonomske situacije u Evropi, ova kompanija koja izvozi 90 odsto svoje proizvodnje razvija strategije za „ne daj Bože“.

„Ako se desi nepovoljan razvoj u narednom periodu, planiramo da se eventualno preorijentišemo na drugu proizvodnju, ali i dalje stoji da Evropa ne može bez aluminijuma. Naš najveći kupac je autoindustrija koja beleži pad aktivnosti, ali samim tim što su zatvorene mnoge livnice u Evropi, mi koji smo ostali zadovoljavamo potražnju. Mislim da bismo sve prodali čak i da imamo veći kapacitet“, kaže Nataša Kremenović Kulpinac za Biznis.rs.

Njihova druga strategija je da ulože u obnovljive izvore energije za snabdevanje livnice. „Upravo prikupljamo ponude za instalaciju solarnih panela. Neke procene govore da je to investicija koja bi mogla da nam se isplati za tri do pet godina“, ističe naša sagovornica.

I u Udruženju za metalsku i elektro industriju PKS za Biznis.rs ukazuju na povećanje tražnje u tom sektoru, s obzirom na globalna dešavanja.

„Proizvođači aluminijuma su se suočili sa povećanjem zahteva, pa su radili i preko svojih kapaciteta, istovremeno usklađujući svoje poslovanje sa trenutnim promenama na tržištu, i to kada je reč o ceni energenata, pronalaženju i osvajanju novih tržišta, kao i cene osnovnih sirovina u proizvodnji“, kažu u Udruženju.

Što se sirovina tiče, komercijalna direktorka DIP-a je skrenula pažnju da je ove godine bilo poteškoća sa uvozom otpadnog aluminijuma, dok je u isto vreme izvoz te sirovine iz Srbije neometano tekao. Državu je pozvala da pomogne proizvođačima kroz ubrzanje i pojednostavljenje birokratskih prepreka za uvoz otpadnog aluminijuma.

Kada je reč o izvozu koji su ostvarili proizvođači aluminijuma, njegova vrednost dostigla je 238 miliona evra i porasla za čak 40 odsto u periodu januar-oktobar ove godine, u odnosu na isti period prošle godine, podaci su PKS. Nažalost, još bržim tempom rasla je vrednost uvoza, pa je ona za 10 meseci 2022. došla do 564 miliona evra ili 46 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

U Udruženju za metalsku i elektro industriju PKS ocenili su da su dešavanja u prethodnom periodu najbolji pokazatelj da je nezahvalno, pa čak i nemoguće iznositi očekivanja i predikcije ni na nedeljnom nivou.

„Opet, ono što smo mogli primetiti i zbog čega ulazimo u novu godinu sa dozom optimizma je da su naši privrednici, bez obzira na izuzetno nepovoljne uslove u kojima su morali da posluju i pronalaze rešenja za probleme koji su im se pojavljivali i na dnevnom nivou, uspeli da se pregrupišu i prilagode, a nadamo se da smo im, kroz svakodnevan kontakt i saradnjom sa nadležnima, pomogli da na što efikasniji i bezbolniji način premoste izazove“, zaključili su u izjavi za Biznis.rs iz Udruženja za metalsku i elektro industriju PKS.