Dramatičan rast uvoza rečne ribe, domaći proizvođači u lošijem položaju od konkurencije

Analiza poslovanja kompanija i preduzetnika registrovanih za delatnost slatkovodnih akvakultura – odnosno proizvodnju slatkovodne ribe – pokazala je zastrašujući pad profitabilnosti od 2019. do 2021. godine, a po svemu sudeći ni aktuelna godina neće biti ništa bolja, kažu za Biznis.rs u Privrednoj komori Srbije, odakle upozoravaju da je uvoz rečne ribe za deset meseci ove godine porastao za 150 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti je na kraju 2021. godine u Srbiji poslovalo 139 kompanija i 30 preduzetnika, koji su godinu završili sa ukupnim neto profitom od 60,6 miliona dinara. Istovremeno, 20 kompanija i preduzetnika koji su u prošloj godini bili najuspešniji ostvarili su ukupan profit od 315 miliona dinara, ili pet puta više od neto rezultata celog sektora.

Prethodna, pandemijska 2020. godina bila je još slabija, a ukupna dobit ove delatnosti iznosila je tada blizu 48 miliona dinara, dok je 2019. bila daleko uspešnija, pa su proizvođači slatkovodne ribe tu godinu završili sa profitom na nivou delatnosti od 1,58 milijardi dinara.

Sunovrat poslovanja i profita, prema rečima više savetnice u Udruženju PKS za poljoprivredu i prehrambenu industriju Mirjane Miščević, počeo je kada su tokom pandemije zatvorene pijace.

„Praktično sve radnje za prodaju sveže ribe su na pijacama, a kada su one zatvorene riba je iz prodavnica vraćena proizvođačima i došlo je do pomora. To je bio i razlog zašto nije bilo mogućnosti da se zasnuje proizvodnja u našim najvećim ribnjacima. Tako su na tržištu ostali samo srednji i mali ribnjaci“, kaže Miščević za Biznis.rs.

Ona napominje da, ipak, treba imati da umu da teže prolaze šaranski nego pastrmski ribnjaci, s obzirom na način proizvodnje i veličinu ribnjaka. Pastrmske ribnjake, recimo, ima RM Stubica, kompanija koja predvodi našu listu najuspešnijih. Na drugom mestu je, međutim, kompanija „Sveti Nikola“ iz Sečnja, koja poseduje šaranski ribnjak, ali treba imati na umu da se ova kompanija pored proizvodnje ribe i mlađi bavi i ratarstvom i voćarstvom. Treća na listi najuspešnijih, kompanija Bio Fish iz Apatina, ne bavi se samo proizvodnjom šarana, već i preradom i distribucijom ribe i ribljih proizvoda.

Najuspešniji prema neto dobiti u delatnosti slatkovodnih akvakultura u 2021. (u dinarima)
Naziv firme	Ukupni prihodi	Neto dobit	Broj zaposlenih
RM STUBICA DOO	1.973.525.000	121.402.000	123
SVETI NIKOLA DOO SEČANJ	1.133.150.000	90.448.000	209
DOO BIO FISH APATIN	559.612.000	18.677.000	47
RIBOTEKS DOO LJUBOVIJA	88.152.000	13.303.000	10
KAPETANSKI RIT RIBARSTVO DOO KANJIŽA	260.641.000	11.753.000	65
RM RIBOKOMPLEKS DOO UZDIN	89.605.000	8.178.000	19
RIBNJAK SUTJESKA AD SUTJESKA	214.569.000	7.833.000	58
OZZ DESPOTOVO DESPOTOVO	194.872.000	7.098.000	24
ŠARANSKI RIBNJAK RM MIKA ALAS DOO BEOGRAD	89.393.000	7.087.000	15
DOO DINI TRADE KRUPAC, PIROT	118.084.000	6.005.000	16
SOMBORSKI RIBNJAK DOO APATIN	46.556.000	5.247.000	8
DOO RIBOBEL JANKOV MOST	91.031.000	4.724.000	18
AGROMINOS DOO	29.827.000		4
EDELINSKI DOO RUSKI KRSTUR	15.423.000	3.399.000	4
PASTRMSKI RIBNJAK RM – MLAVA DOO ŽAGUBICA	50.191.000	3.211.000	10
VRŠAČKI RITOVI DOO VRŠAC	81.330.000	2.689.000	18
ŽERAVICA-FISHING & HUNTING	92.610.000	2.387.000	10
Vojin Popović ND doo, Novi Pazar	60.780.000	2.234.000	13
JELENA KRESOVIĆ PR, RADNJA ZA UZGOJ RIBE ORCA FISH NIŠ	13.808.000	1.635.000	2
ALAS EXPORT IMPORT DOO MOŠORIN	15.478.000	1,337,000	2
*svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Podaci o uvozu i izvozu ribe govore o još mračnijoj slici. Republički zavod za statistiku objavio je u „Statističkom godišnjaku“ da je izvoz ribe u 2019. vredeo četiri miliona dolara, u 2020. dva miliona, a u 2021. tri miliona dolara. Uvoz je vredeo višestruko više – 23 miliona dolara u 2019. godini, 21 milion u 2020. i 26 miliona dolara u 2021.godini.

Našu sagovornicu iz PKS Mirjanu Miščević, međutim, posebno zabrinjava rast uvoza slatkovodne ribe u 2022. godini.

„Za 10 meseci ove godine uvoz rečne ribe – šarana i pastrmke – porastao je za 150 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na naše tržište ulazi riba iz Češke, Hrvatske, Bugarske ili Albanije, a domaće ribarstvo je u izuzetno lošem položaju“, upozorava Miščević.

Grupacija za ribarstvo PKS obraćala se ministarstvima poljoprivrede i finansija za pomoć i podršku, a posebno kada je reč o naplati vodnog doprinosa, koji sa 10 do 15 odsto učestvuje u proizvođačkoj ceni domaće ribe, a što je u isto vreme trošak kakav nemaju konkurenti iz Češke i Hrvatske, čiji proizvodi su najzastupljeniji na našem tržištu.

„Ministarstvo poljoprivrede je zvanično odgovorilo da nije nadležno za to pitanje i uputilo nas je na Ministarstvo finansija, koje nam je opet odgovorilo da nije planiralo ukidanje vodnog doprinosa u narednom periodu. Nismo uspeli čak ni da ugovorimo sastanak sa bilo kim iz Ministarstva finansija“, rekla je za Biznis.rs Mirjana Miščević.

Zaključuje da se domaće ribarstvo suočava sa lošom situacijom, da nema čak ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni, kao i da je PKS istrošila sve mogućnosti da reaguje, osim da ponovi sve inicijative koje je uputila ka Ministarstvu finansija.

„Najhitnija mera podrške domaćem ribarstvu je ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama za ribnjake, kako bismo se makar prema uslovima poslovanja izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu“, poručila je Mirjana Miščević.