Na srpsko tržište stižu šarani i pastrmke iz Češke, Hrvatske, Bugarske i Albanije

Dramatičan rast uvoza rečne ribe, domaći proizvođači u lošijem položaju od konkurencije

AgrobiznisIzdvajamoPoslovanjeSrbija

26.12.2022 16:44 Autor: Milica Rilak 8

Dramatičan rast uvoza rečne ribe, domaći proizvođači u lošijem položaju od konkurencije Dramatičan rast uvoza rečne ribe, domaći proizvođači u lošijem položaju od konkurencije
Analiza poslovanja kompanija i preduzetnika registrovanih za delatnost slatkovodnih akvakultura – odnosno proizvodnju slatkovodne ribe – pokazala je zastrašujući pad profitabilnosti od 2019. do... Dramatičan rast uvoza rečne ribe, domaći proizvođači u lošijem položaju od konkurencije

Analiza poslovanja kompanija i preduzetnika registrovanih za delatnost slatkovodnih akvakultura – odnosno proizvodnju slatkovodne ribe – pokazala je zastrašujući pad profitabilnosti od 2019. do 2021. godine, a po svemu sudeći ni aktuelna godina neće biti ništa bolja, kažu za Biznis.rs u Privrednoj komori Srbije, odakle upozoravaju da je uvoz rečne ribe za deset meseci ove godine porastao za 150 odsto u odnosu na isti period 2021. godine.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti je na kraju 2021. godine u Srbiji poslovalo 139 kompanija i 30 preduzetnika, koji su godinu završili sa ukupnim neto profitom od 60,6 miliona dinara. Istovremeno, 20 kompanija i preduzetnika koji su u prošloj godini bili najuspešniji ostvarili su ukupan profit od 315 miliona dinara, ili pet puta više od neto rezultata celog sektora.

Prethodna, pandemijska 2020. godina bila je još slabija, a ukupna dobit ove delatnosti iznosila je tada blizu 48 miliona dinara, dok je 2019. bila daleko uspešnija, pa su proizvođači slatkovodne ribe tu godinu završili sa profitom na nivou delatnosti od 1,58 milijardi dinara.

Sunovrat poslovanja i profita, prema rečima više savetnice u Udruženju PKS za poljoprivredu i prehrambenu industriju Mirjane Miščević, počeo je kada su tokom pandemije zatvorene pijace.

„Praktično sve radnje za prodaju sveže ribe su na pijacama, a kada su one zatvorene riba je iz prodavnica vraćena proizvođačima i došlo je do pomora. To je bio i razlog zašto nije bilo mogućnosti da se zasnuje proizvodnja u našim najvećim ribnjacima. Tako su na tržištu ostali samo srednji i mali ribnjaci“, kaže Miščević za Biznis.rs.

Ona napominje da, ipak, treba imati da umu da teže prolaze šaranski nego pastrmski ribnjaci, s obzirom na način proizvodnje i veličinu ribnjaka. Pastrmske ribnjake, recimo, ima RM Stubica, kompanija koja predvodi našu listu najuspešnijih. Na drugom mestu je, međutim, kompanija „Sveti Nikola“ iz Sečnja, koja poseduje šaranski ribnjak, ali treba imati na umu da se ova kompanija pored proizvodnje ribe i mlađi bavi i ratarstvom i voćarstvom. Treća na listi najuspešnijih, kompanija Bio Fish iz Apatina, ne bavi se samo proizvodnjom šarana, već i preradom i distribucijom ribe i ribljih proizvoda.

Najuspešniji prema neto dobiti u delatnosti slatkovodnih akvakultura u 2021. (u dinarima)
Naziv firmeUkupni prihodiNeto dobitBroj zaposlenih
RM STUBICA DOO1.973.525.000121.402.000123
SVETI NIKOLA DOO SEČANJ1.133.150.00090.448.000209
DOO BIO FISH APATIN559.612.00018.677.00047
RIBOTEKS DOO LJUBOVIJA88.152.00013.303.00010
KAPETANSKI RIT RIBARSTVO DOO KANJIŽA260.641.00011.753.00065
RM RIBOKOMPLEKS DOO UZDIN89.605.0008.178.00019
RIBNJAK SUTJESKA AD SUTJESKA214.569.0007.833.00058
OZZ DESPOTOVO DESPOTOVO194.872.0007.098.00024
ŠARANSKI RIBNJAK RM MIKA ALAS DOO BEOGRAD89.393.0007.087.00015
DOO DINI TRADE KRUPAC, PIROT118.084.0006.005.00016
SOMBORSKI RIBNJAK DOO APATIN46.556.0005.247.0008
DOO RIBOBEL JANKOV MOST91.031.0004.724.00018
AGROMINOS DOO29.827.0004
EDELINSKI DOO RUSKI KRSTUR15.423.0003.399.0004
PASTRMSKI RIBNJAK RM – MLAVA DOO ŽAGUBICA50.191.0003.211.00010
VRŠAČKI RITOVI DOO VRŠAC81.330.0002.689.00018
ŽERAVICA-FISHING & HUNTING92.610.0002.387.00010
Vojin Popović ND doo, Novi Pazar60.780.0002.234.00013
JELENA KRESOVIĆ PR, RADNJA ZA UZGOJ RIBE ORCA FISH NIŠ13.808.0001.635.0002
ALAS EXPORT IMPORT DOO MOŠORIN15.478.0001,337,0002
CompanyWall Finansijski Asistent *svi podaci su za 2021. godinu, u dinarima

Podaci o uvozu i izvozu ribe govore o još mračnijoj slici. Republički zavod za statistiku objavio je u „Statističkom godišnjaku“ da je izvoz ribe u 2019. vredeo četiri miliona dolara, u 2020. dva miliona, a u 2021. tri miliona dolara. Uvoz je vredeo višestruko više – 23 miliona dolara u 2019. godini, 21 milion u 2020. i 26 miliona dolara u 2021.godini.

Našu sagovornicu iz PKS Mirjanu Miščević, međutim, posebno zabrinjava rast uvoza slatkovodne ribe u 2022. godini.

„Za 10 meseci ove godine uvoz rečne ribe – šarana i pastrmke – porastao je za 150 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Na naše tržište ulazi riba iz Češke, Hrvatske, Bugarske ili Albanije, a domaće ribarstvo je u izuzetno lošem položaju“, upozorava Miščević.

Grupacija za ribarstvo PKS obraćala se ministarstvima poljoprivrede i finansija za pomoć i podršku, a posebno kada je reč o naplati vodnog doprinosa, koji sa 10 do 15 odsto učestvuje u proizvođačkoj ceni domaće ribe, a što je u isto vreme trošak kakav nemaju konkurenti iz Češke i Hrvatske, čiji proizvodi su najzastupljeniji na našem tržištu.

„Ministarstvo poljoprivrede je zvanično odgovorilo da nije nadležno za to pitanje i uputilo nas je na Ministarstvo finansija, koje nam je opet odgovorilo da nije planiralo ukidanje vodnog doprinosa u narednom periodu. Nismo uspeli čak ni da ugovorimo sastanak sa bilo kim iz Ministarstva finansija“, rekla je za Biznis.rs Mirjana Miščević.

Zaključuje da se domaće ribarstvo suočava sa lošom situacijom, da nema čak ni naznaka da bi nešto moglo da se promeni, kao i da je PKS istrošila sve mogućnosti da reaguje, osim da ponovi sve inicijative koje je uputila ka Ministarstvu finansija.

Najhitnija mera podrške domaćem ribarstvu je ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama za ribnjake, kako bismo se makar prema uslovima poslovanja izjednačili sa zemljama iz kojih uvozimo ribu“, poručila je Mirjana Miščević.

  • MIŠKOVIĆ

    26.12.2022 #1 Author

    Kao i sve ostalo. Unistava se domaca proizvodnja. Uvozi se roba najlosijeg kvaliteta

    Odgovori

  • GOCA BG

    26.12.2022 #2 Author

    Sto je van pameti,da uvozimo ribu a imamo je dovoljno kod nas…

    Odgovori

  • Coka13

    27.12.2022 #3 Author

    Sve što niko ne želi ide kod nas, standardna procedura. A naši proizvođači uvek ispaštaju kako god okreneš.

    Odgovori

  • SUNCOKRET

    27.12.2022 #5 Author

    Opet je tu uloga države najvažnija. Ne sme se dozvoliti da uvoz ima prioritet u odnosu na domaću proizvodnju bilo kog pfrpizvoda pa i proizvodnje rečne ribe.

    Odgovori

  • Jovana24

    28.12.2022 #6 Author

    Klasika…

    Odgovori

  • VOJKAN

    28.12.2022 #7 Author

    Problemi su prisutni na svim nivoima, pa i po rekama Srbije

    Odgovori

  • TATJANA

    30.12.2022 #8 Author

    Za vreme pandemije je počeo problem a niko nije mislio o tome da tada krene da se rešava

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *