Najmanji tekstilni proizvođači ugroženi zbog inflacije i izostanka državne pomoći

Mali i mikro proizvođači u domaćoj tekstilnoj industriji, posebno u proizvodnji rublja, proslavili su se tokom poslednjih par decenija u čitavom regionu po povoljnim cenama svojih proizvoda i kvalitetom robe.

Od ranije, po ovakvoj vrsti proizvodnje posebno su bila prepoznata dva regiona u Srbiji – okolina Arilja i geografski potez od Novog Pazara do Sjenice, ali naša lista najuspešnijih mikro preduzeća pokazuje da je i po tom pitanju došlo do određenih izmena, odnosno da su se među učesnicima sa najboljim rezultatima po prihodima i dobiti pojavile firme iz bezmalo svih krajeva države.

No, nekadašnju dobru tržišnu poziciju zauzetu konkurentnim cenama sada prete da pokvare konstantna visoka inflacija, nedostatak radne snage, ali i izostanak podrške za ovaj sektor od strane države.

Almir Ćulavdžić, direktor preduzeća Night Secret iz Sjenice kaže da u poslednje dve godine nije bilo nikakvih olakšica na tržištu.

“Kupci su uplašeni, strah ih je da troše zbog inflacije, jer su sve cene skočile. Paradoksalno, u tekstilnoj industriji su možda najmanje skočile cene, a najslabija je prodaja. S druge strane, mi od države nemamo ništa od eventualnih subvencija, a sve obaveze plaćamo na vreme i u dinar tačno”, žali se Ćulavdžić.

Očekuje se da u takvim uslovima preduzetnici što je moguće više amortizuju svoje cene, međutim u ovoj oblasti to je posebno teško.

Kako objašnjava naš sagovornik, pamuk je u nabavci poskupeo gotovo 100 odsto u prethodnoj godini, a cene finalnih proizvoda povećane su u proseku na celom tržištu tek za oko 10 procenata, i to posle višegodišnjeg stagniranja.

“Mi postavljamo cene trenutno nauštrb sopstvene zarade, kako kupci ne bi izgubili interesovanje u ovakvoj situaciji, ali pitanje je do kada možemo tako da funkcionišemo”, upozorava preduzetnik iz Sjenice.

Na pitanje da li postoji neka vrsta udruživanja na nivou čitave delatnosti, kako bi se ova preduzeća izborila za bolji položaj u trenucima krize, Ćulavdžić kaže da uprkos istim problemima i činjenici da se svi učesnici u principu poznaju na lokalu, udruživanja takve vrste izostaju.

Tržište za ovu robu predstavljaju kupci u zemljama bivše Jugoslavije, ali kako kaže naš sagovornik, sada ih je posebno teško zadržati jer je konkurencija ogromna. Povrh svega, i radnika je sve manje u opticaju.

“Teško je pronaći odgovarajuću radnu snagu, pogotovu u manjim sredinama, i još da eventualno imaju neko prethodno iskustvo”, kaže Ćulavdžić.

Pa opet, on nema nameru da odustane od svog biznisa, u kome beleži rast uprkos svim spoljnim negativnim efektima. “Mi smo napravili firmu u nemogućim uslovima i samo iz tog razloga sam optimista”, komentariše Ćulavdžić za naš portal.