Najveći benefit za privredu dublja ekonomska integracija regiona

Ministar finansija Siniša Mali i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević sastali su se u četvrtak sa članovima tima zaduženim za koordinaciju, planiranje i sprovođenje aktivnosti u okviru prvog stuba Plana rasta za Zapadni Balkan, koji uz ispunjavanje uslova omogućava bržu integraciju Srbije u Jedinstveno tržište Evropske unije.

Mali je naveo da će Plan rasta za Zapadni Balkan dati Srbiji jedinstvenu mogućnost za bližu saradnju sa Evropskom unijom, posebno novi podsticaj ubrzane integracije u Jedinstveno tržište EU, kao oblasti i programe u kojima je moguće čvršće povezivanje sa EU pre punopravnog članstva, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Stručnjaci Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) podsećaju da je Evropska komisija u novembru 2023. godine pripremila Novi plan rasta za Zapadni Balkan, koji treba da ubrza sprovođenje reformi zemalja regiona i njihovu socio-ekonomsku konvergenciju ka standardu EU. Plan rasta predstavlja napor EU da u procesu pridruživanja, koji prema CEVES-u traje dugo i deluje obeshrabrujuće, kako za političke elite tako i za građane regiona, uradi nešto novo i motivišuće.

Evropska unija je nesumnjivo pogledala u dobrom pravcu, jer produbljivanje ekonomske integracije sa EU i ubrzanje privrednog rasta zaista su neophodni za željenu transformaciju zemalja regiona. Percepcija da taj ubrzani rast dolazi zahvaljujući EU značajno bi pomogla i jačanju pozitivne percepcije EU kod građana Srbije.

Četiri stuba Plana

Plan rasta se zasniva na četiri stuba koji predstavljaju kombinaciju obaveza za Zapadni Balkan i podsticaja za ispunjavanje tih obaveza. Prva dva stuba predviđaju jačanje regionalne ekonomske integracije, a zatim i postepeno stupanje regiona na Jedinstveno tržište EU, što predstavlja otvaranje EU ka zemljama regiona kako bi se one bolje pripremile za samo članstvo.

Treći stub podrazumeva obavezu pripreme reformskih agendi od strane vlada, koje će sadržati reforme i investicione prioritete i po čijem će se uspešnom ispunjenju steći uslovi za povlačenje sredstava predviđenih stubom četiri. Četvrti stub predviđa paket od šest milijardi evra za Zapadni Balkan u periodu 2024-2027 u odnosu – dve milijarde bespovratne podrške i četiri milijarde evra povoljnih zajmova. Reč je o dodatnim sredstvima u odnosu na ona već predviđena instrumentom IPA III.

Stručnjaci CEVES-a smatraju da je problem što za sada nije jasno kako je tačno Evropska komisija zamislila da dođe do željene promene.

S jedne strane, Planom je predviđeno da bude pokriveno mnoštvo oblasti: od vladavine prava, preko energetike do integracije u jedinstveno tržište, ali predviđena sredstva svakako nisu dovoljna da sama po sebi donesu željene promene.

„Kada ovaj iznos podelimo na četiri godine, to je svega 1,5 milijarda evra godišnje i to za svih šest zemalja Zapadnog Balkana. Od ukupne cifre Srbija bi mogla da očekuje oko 425 miliona evra godišnje, dakle svega oko 0,6 odsto BDP-a iz 2023. godine. Evropski zvaničnici najavljuju mogućnost udvostručavanja BDP-a privreda Zapadnog Balkana u narednih 10 godina, što znači da bi njihov prosečan godišnji rast morao biti, fantastičnih, ali malo verovatnih sedam odsto“, navodi se u analizi.

Benefiti i izazovi za privredu

Na pitanje kako bi Srbija najbolje mogla da iskoristi priliku kroz novi Plan rasta za Zapadni Balkan i koje su glavne mogućnosti za privredu, a gde su najveći izazovi, posebno za MSP sektor, ekonomista CEVES-a Lazar Ivanović kaže za Biznis.rs da Srbija ovaj Plan pre svega treba da iskoristi da „nadomesti“ nedostatak strateškog planiranja na najvišem nivou, gde pre svega misli na Plan razvoja i Investicioni plan.

„Na taj način Srbija dobija dodatan podsticaj da se posveti onome čime bi svakako trebalo da se bavi – definisanju i prioritizaciji reformi. U tom smislu, trebalo bi da sprovede detaljnu analizu i uključi ekspertsku i zainteresovanu javnost u izbor prioriteta na koje će se fokusirati. Potrebno je da ti prioriteti budu dovoljno ambiciozni, a pokazatelji na osnovu kojih će se pratiti njihovo sprovođenje konkretni i precizni, što uostalom predstavlja i preduslov za povlačenje punog iznosa sredstava“, ocenjuje Ivanović.

Kada je reč o privredi, on smatra da je najveći benefit ovog plana svakako dublja ekonomska integracija unutar Zapadnog Balkana. U trenutnoj ekonomskoj konstelaciji srpska privreda, kao najveća u regionu, može da očekuje i najveće koristi od ovakve integracije.

„Pored toga, u konkretne koristi za privredu možemo navesti i potencijalan ulazak u SEPA-u (jedinstveno tržište za plaćanje u evrima), što će smanjiti provizije i ubrzati prekogranična plaćanja, kao i uvođenje zelenih koridora koji će smanjiti čekanja na graničnim prelazima ka EU. S druge strane, plan nije posvetio dovoljno pažnje drugim institucionalnim mehanizmima koji bi pospešili rast srpske (i regionalne) privrede. Na prvom mestu je odsustvo reformi koje bi bile usmerene ka jačanju domaćeg MSP sektora, kao jednog od preduslova za ekonomsku konvergenciju ka EU standardu“, navodi naš sagovornik.

Reforme kao uslov

Plan rasta nalaže donošenje reformske agende od strane Vlade Srbije, i ona treba da sadrži reforme koje će država sprovesti u naredne četiri godine (2024-2027), ističe Lana Hadži-Niković, analitičarka CEVES-a. U razgovoru za Biznis.rs ona navodi da se izbor i definisanje reformi koje će se naći u reformskoj agendi Srbije odvija u saradnji Vlade Srbije i Evropske komisije, uz tesne rokove i, shodno tome, ograničeno uključivanje šireg društva.

„Kada je reč o privredi, ona je u proces pripreme Plana i reformske agende uključena posredstvom Privredne komore Srbije. Sa druge strane, civilni sektor se sa sadržajem dokumenta upoznao tek pošto se već odmaklo sa procesom. Tokom marta održana su dva sastanka na kojima su prvi put detaljnije predstavljeni Plan rasta i sama reformska agenda, i tom prilikom su privreda i civilno društvo pozvani da pošalju svoje predloge za reformsku agendu Ministarstvu za evropske integracije, koje vodi proces pripreme ovog dokumenta. Osim toga, nije poznato da su organizovane šire diskusije u cilju izbora prioritetnih reformi“, podseća Hadži-Niković.

Očekuje se da reforme budu preuzete iz Programa ekonomskih reformi (ERP) koji je, u nedostatku Plana razvoja i Investicionog plana, najznačajniji dokument ekonomskog upravljanja i planiranja.

„Program ekonomskih reformi (ERP) je dokument koji je Srbija pripremala 10 godina u cilju pripreme za usklađivanje makroekonomskih i fiskalnih politika u okviru EU, a sam dokument sadrži, pored makroekonomske projekcije, i strukturne reforme za naredne tri godine. Nedostatak ERP-a ogleda se u tome što su reforme nedovoljno ambiciozne – neke od njih se ponavljaju iz godine u godinu bez napretka, poput članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ili sa sporim, upitnim napretkom, poput reforme preduzeća u državnom vlasništvu. Osim toga, u procesu pripreme ERP-a civilni sektor je samo formalno konsultovan, dok u praksi nije imao suštinski uticaj na njegov sadržaj, a privreda još manje. Takođe, praćenje sprovođenja reformi svelo se na puko evidentiranje obavljenih aktivnosti“, navodi Lana Hadži-Niković, analitičarka CEVES-a i dodaje da je „i takav, ERP predstavljao najznačajniji dokument ekonomskog upravljanja i planiranja u zemlji“.

„Sada se očekuje i da bude osnova za novu reformsku agendu. Upravo zbog navedenih nedostataka, sama pomisao da reformska agenda može da predstavlja recikliranje starih dokumenata, poput ERP-a, zvuči obeshrabrujuće“, zaključuje.

Sutra: Jačanje domaćeg MSP sektora zanemareno u novom Planu rasta Evropske komisije