Najveći broj pritužbi u vezi sa diskriminacijom u oblasti zapošljavanja i obrazovanja

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković objavila je godišnji izveštaj za 2024. godinu, koji daje presek stanja u oblasti zaštite ravnopravnosti u Srbiji. Izveštaj je zasnovan na praksi institucije, ali uključuje i podatke iz izveštaja Evropske unije, međunarodnih organizacija, domaćih institucija, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Tokom prethodne godine poverenici se obratilo više hiljada građana, kako zbog podnošenja pritužbi za diskriminaciju, tako i radi dobijanja informacija i podrške. Uočen je trend rastućeg korišćenja mehanizama zaštite, što ukazuje na veću svest građana o njihovim pravima.

U 2024. godini poverenica je postupala u 3.695 predmeta, od čega: 714 pritužbi za diskriminaciju, 422 preporuke mera upućene organima javne vlasti i drugim licima, 16 inicijativa za izmenu propisa, 26 mišljenja na nacrte zakona, jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti, jedna pokrenuta strateška parnica, uz još tri u toku, tri krivične prijave, 12 javnih upozorenja, 38 saopštenja i četiri obaveštenja za javnost.

Najveći broj predmeta odnosio se na potvrde da se prema konkretnim licima koja se zapošljavaju ili rade u oblasti obrazovanja ne vodi postupak pred Poverenikom, odnosno nije utvrđena diskriminacija (2.498).

Izlazak na tržište rada, obrazovni nivo i mogućnost zapošljavanja utiču na položaj svakog pojedinca u društvu. Oblast rada i zapošljavanja i prošle godine je među najčešćim temama obraćanja građana.

“Kako bi se unapredio položaj građana u ovoj oblasti, potrebno je prilagoditi propise o radu, posebno preciznije regulisati prava radnika koji rade van radnog odnosa, kao i povećati broj inspekcijskih kontrola zbog različitih povreda radničkih prava, na šta je takođe ukazano”, navodi se u izveštaju Brankice Janković.

Prilikom kreiranja mera i mehanizama aktivne politike zapošljavanja, naročito na lokalnom tržištu rada, važno je razmotriti njihove efekte, uz poseban fokus na teže zapošljive kategorije stanovništva.

Među njima su mladi u domskom smeštaju, hraniteljskim i starateljskim porodicama, osobe starije od 50 godina (posebno žene), Romi i Romkinje, osobe sa invaliditetom, bivši osuđenici, dugoročno nezaposleni i drugi. Takođe, neophodno je kreirati mere koje podstiču razvoj i uvažavaju potrebe lokalnog tržišta rada.

“Dugoročno, bolji efekti u pogledu povećanja zaposlenosti i unapređenja položaja radnika zavise i od aktivnijeg uključivanja poslodavaca u ove procese”, stoji u saopštenju.

Kako bi se unapredila inkluzivna politika na tržištu rada, Poverenica je pripremila izmenjeno i dopunjeno izdanje Kodeksa ravnopravnosti, sa ciljem da poslodavcima olakša izradu internih dokumenata za primenu načela ravnopravnosti u poslovanju. Ovaj kodeks služi kao efikasan mehanizam za prepoznavanje i sprečavanje potencijalnih slučajeva diskriminacije u radnom okruženju.

Paralelno se organizuju edukativne radionice za poslodavce, predstavnike kompanija i zaposlene u službama za ljudske resurse, a radi se i na širenju mreže poslodavaca koji u svom poslovanju primenjuju antidiskriminacione radne politike. Njihovi kapaciteti se dodatno jačaju kroz potpisivanje Partnerstva za ravnopravnost.

Najčešći osnovi diskriminacije

Pritužbe građana najčešće su se odnosile na pol (192 pritužbe), invaliditet (78 pritužbi), zdravstveno stanje (77 pritužbi), starosno doba (77 pritužbi), nacionalnu pripadnost i etničko poreklo (71 pritužba), bračni i porodični status (37 pritužbi). Pored ovih osnova, građani su prijavljivali diskriminaciju na osnovu članstva u političkim i sindikalnim organizacijama, verskih i političkih uverenja, imovnog stanja, boje kože, seksualne orijentacije, rase, rodnog identiteta, izgleda i drugih ličnih svojstava.

Posebno je istaknuta višestruka diskriminacija, gde su žene najčešće bile izložene diskriminaciji zbog trudnoće, materinstva, bračnog i porodičnog statusa, kao i kombinacije starosnog doba, invaliditeta i zdravstvenog stanja.

Kao i prethodnih godina, najviše pritužbi bilo je protiv organa javne vlasti, zatim protiv fizičkih i pravnih lica (najčešće poslodavaca), dok je manji broj slučajeva zabeležen protiv grupa lica i organizacija.

Regionalno, najveći broj pritužbi podnet je u Beogradu, dok je u ostalim delovima Srbije situacija približno ujednačena.

Izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom

Nakon odluke Ustavnog suda o neustavnosti pojedinih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, sporne odredbe su izmenjene. Sada su izjednačeni uslovi obračuna naknada zarada za porodilje, bez obzira na to da li su imale komplikacije u trudnoći.

Umesto da se za obračun uzima 18 meseci pre početka porodiljskog odsustva, sada se računa 18 meseci pre odsustva sa rada zbog komplikacija u trudnoći, što je značajna promena u korist trudnica.

Problemi u zakonodavnom procesu

Poverenica je tokom 2024. godine dala 26 mišljenja na nacrte zakona i drugih akata. Međutim, problem ostaje to što neka ministarstva ne dostavljaju nacrte zakona na mišljenje, čime krše zakon. Takođe, ne vrši se procena uticaja propisa na socijalno ugrožene građane, što je obavezno prema Zakonu o zabrani diskriminacije.

Ovakva praksa dovodi do donošenja propisa koji mogu negativno uticati na pojedine društvene grupe, a zatim izazvati ustavne sporove. Primera radi, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom i Zakon o upisu u katastar nepokretnosti već su bili predmet ocene ustavnosti.

Poverenica godinama upozorava da pojedini važni zakoni nisu doneti ili izmenjeni, što ugrožava zaštitu prava građana. Među njima su porodični zakon, zakon o vanparničnom postupku, zakon o radu, zatim zakon o radnoj praksi, kao i zakoni o izvršenju krivičnih sankcija i prekršajima.

Nije potvrđena ni Konvencija br. 190 Međunarodne organizacije rada, koja se odnosi na zaštitu od nasilja i uznemiravanja na radnom mestu. Takođe, nisu doneta ni strateška dokumenta za obrazovanje odraslih, društveno odgovorno poslovanje i unapređenje položaja nacionalnih manjina.