Najviša prosečna zarada u eksploataciji nafte i gasa 2,7 puta veća od republičkog proseka

Najveći broj anketiranih kompanija iz delatnosti energetike i rudarstva (oko 66,2 odsto) ocenjuje poslovnu klimu u prvom kvartalu 2025. godine kao nepromenjenu u odnosu na prethodni kvartal, dok 31,1 odsto njih smatra da je poslovna klima lošija, rezultati su ankete Privredne komore Srbije (PKS) o poslovnoj aktivnosti domaće privrede.

Kompanije iz ovog sektora su sa razlogom optimističnije u pogledu očekivanja, te tako najveći broj ispitanika – njih 93,2 odsto, očekuje nepromenjenu ili bolju poslovnu klimu u drugom tromesečju 2025. godine, navedeno je u kvartalnom izdanju biltena Udruženja za energetiku i rudarstvo PKS.

Umereni pesimizam energetskog sektora može se objasniti činjenicom da je najveći broj kompanija (44 odsto) zabeležio pad prometa u prvom tromesečju 2025. godine u odnosu na prethodni kvartal, dok sličan broj ispitanika (45,9 odsto) očekuje rast prometa u drugom kvartalu 2025. godine.

Kada je reč o situaciji na tržištu rada, 72 odsto kompanija iz energetskog sektora nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom kvartalu 2025. godine, što je jedinstven stav ovog sektora po ovom pitanju i u pogledu očekivanja za drugi kvartal 2025. godine (68 odsto).

“Samo 9,3 odsto kompanija očekuje povećanje zaposlenosti u drugom kvartalu 2025. godine, pa se situacija na tržištu rada može oceniti kao stabilna i najvećim delom nepromenjena”, dodaje se.

U četvrtom kvartalu 2024. godine u svim delatnostima energetike i rudarstva, prema podacima RZS, registrovano je 85.925 zaposlenih, što je 0,8 odsto manji nivo zaposlenosti u odnosu na isti kvartal 2023. godine.

U eksploataciji uglja u četvrtom kvartalu 2024. godine registrovano je 14.124 zaposlenih, što je za 0,3 odsto manje u odnosu na isti kvartal 2023. godine. U eksploataciji rude metala registrovano je 7.005 zaposlenih (za 0,5 odsto manje), u proizvodnji koksa i derivata nafte 5.338 zaposlenih (0,3 odsto više nego u četvrtom kvartalu 2023. godine), kao i u uslužnim delatnostima u rudarstvu i geološkim istraživanjima gde je broj zaposlenih povećan za 3,8 odsto.

U istom periodu, u snabdevanju električnom energijom, gasom i parom broj zaposlenih je smanjen za 0,1 odsto, a u proizvodnji električne opreme za 2,3 odsto.

Zaposleni u svim delatnostima energetike i rudarstva čine 3,7 odsto ukupne zaposlenosti u Srbiji.

U januaru 2025. godine najviša prosečna zarada isplaćena je u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa i bila je 2,7 puta veća od republičkog proseka. Nominalno je međugodišnje povećana za 66,4 odsto, a realno za 59,1 odsto.

U uslužnim delatnostima u rudarstvu i geološkim istraživanjima, u navedenom periodu zarada je iznosila 229.893 dinara i bila je za 15,4 odsto nominalno veća, a realno za 10,3 odsto u poređenju sa istim periodom 2024. godine.

Zarada u eksploataciji rude metala bila je za 67,1 odsto veća od republičkog proseka, u proizvodnji koksa i derivata nafte za 49,4 odsto, u eksploataciji uglja za 34,9 odsto, a u snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija za 30,1 odsto.

Zabeležen pad izvoza

Prema podacima RZS, u periodu januar-februar 2025. godine izvoz uglja, sirove nafte, gasa, koksa, energije iznosio je 718,7 miliona evra, što čini 15,4 odsto ukupnog izvoza Srbije. U odnosu na isti period prethodne godine zabeležen je pad izvoza od 16,3 odsto. U istom periodu uvoz je dostigao 1,4 milijardi evra (rast od devet odsto), što čini 21,5 odsto ukupnog uvoza. Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni iznosio je oko 667,7 miliona evra, uz pokrivenost uvoza izvozom od 51,8 odsto.

Najviše je izvezeno rude metala, i to u vrednosti od 264,8 miliona evra, sa međugodišnjim padom izvoza od 6,3 odsto. Najveći deficit zabeležen je u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa – 597,5 miliona evra.

Povećane cene u eksploataciji rude metala

Industrijska proizvodnja u sektoru rudarstva povećana je za pet odsto u periodu januar-februar 2025. godine u poređenju sa istim periodom prethodne godine, dok je eksploatacija rude metala i uglja povećana za 2,4 odsto i 10 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

S druge strane, u eksploataciji sirove nafte i proizvodnji električne opreme industrijska proizvodnja je najviše smanjena, i to za 3,9 odsto i 14,4 odsto, a pad je zabeležen i u proizvodnji koksa i derivata nafte za 3,5 odsto.

U sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom, parom i klimatizacije, nivo industrijske proizvodnje u periodu januar-februar 2025. godine je smanjen za 5,4 odsto u odnosu na isti period 2024. godine.

Kada je reč o cenama, one su u periodu januar-mart 2025. godine, povećane za 11,1 odsto, dok su u sektoru snabdevanja električnom energijom, gasom i parom ostale povećane za 1,1 odsto.

Posmatrajući prema delatnostima, u istom periodu, najviše su povećane cene u eksploataciji rude metala i to za 19,1 odsto, dok je najveći pad cena zabeležen u proizvodnji koksa i derivata nafte, i to za 7,1 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u četvrtom kvartalu 2024. godine u eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa ostvaren je neto priliv stranih direktnih investicija (SDI) po osnovu ulaganja nerezidenata od 12,1 milion evra, a u snabdevanju električnom energijom 113,8 miliona evra. Najveći neto priliv SDI, po osnovu ulaganja nerezidenata, zabeležen je u delatnosti ostalog rudarstva i iznosio je 303,9 miliona evra.

Tržište derivata nafte

U prvom kvartalu 2025. godine ukupna potrošnja naftnih derivata u Srbiji beleži pad u odnosu na isti period prethodne godine. Sniženju potrošnje najvećim delom doprinosi dizel gorivo. Oko polovine smanjenja količine odnosi se na dizel namenjen poljoprivredi.

“U 2025. godini znatno hladnije vreme je odložilo setvu u poređenju sa prethodnom godinom, a i državni podsticaji i refakcija nisu počeli tokom prvog kvartala. Izmenjena je i dinamika praznika koja ima uticaj na potrošnju dizela (vaskršnji praznici). Posledice ekonomske krize i poslovne nesigurnosti u svetu i EU se delom prenose i na Srbiju zbog povezanosti ekonomija”, navedeno je u biltenu.

Dodaje se da je pad potrošnje bitumena, a i koksa, u vezi sa otežanim finansiranjem projekata u izgradnji, što je, kako navode, posledica političke nestabilnosti, odnosno tehničke Vlade.