NALED predlaže masovno ozakonjenje nelegalnih objekata

Prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, gotovo svaka druga nekretnina u Srbiji nije upisana u katastar i ne nalazi se na uređenom tržištu, što predstavlja veliki neiskorišćeni potencijal naše ekonomije i izuzetno vredan resurs, ocenili su iz NALEDA-a.

Procenjuju da bi rešavanje ozbiljnih i decenijama nagomilavanih imovinsko-pravnih problema nad nepokretnostima otključalo kapital vredan milijarde evra, omogućilo da se upiše u katastar ogroman broj nepokretnosti i stavi tačka na kompleksne predmete iz prošlosti.

Iz NALED -a ističu da su zato pripremili prvi predlog sveobuhvatne reforme u ovoj oblasti, kao i da su resornim ministarstvima dostavili studiju koja je urađena uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida).

Njome se, kako ističu u saopštenju, predlažu i rešenja za pitanja ozakonjenja nelegalno izgrađenih objekata, unapređenja postupaka komasacije i eksproprijacije zemljišta, digitalizacije urbanističkog planiranja kroz uvođenje sistema eProstor, založnih prava, upravljanja javnom svojinom, oporezivanja nekretnina, rešavanja izazova zadružnog zemljišta i drugih postupaka.

Direktor odeljenja za konkurentnost i investicije u NALED-u Dušan Vasiljević ukazuje da studija pokriva rešavanje ozbiljnih i decenijskih problema, što ne može biti jednostavno, ali bi moglo biti brzo, uz jaku volju i odlučnost nadležnih institucija.

„Imamo dva miliona nelegalnih objekata i još 2,7 miliona koji iz različitih razloga nisu upisani u katastar. Ovim tempom, proces legalizacije trajao bi 40 godina, a gubici koje država, građani i privreda trpe zbog toga su već ogromni. Zato predlažemo da se sprovede masovno ozakonjenje, tamo gde je moguće, uz donošenje jasnih mera koje bi zaustavile dalju nelegalnu gradnju“, poručio je Vasiljević.

Za drugu grupu nepokretnosti, prema njegovim rečima, potrebno je uključiti pravosudne profesije i formirati posebne komisije koje će raditi na konvalidaciji i verifikaciji stare nepotpune dokumentacije, da bi se na osnovu toga izvršio upis svih nepokretnosti.

Neophodne mere za sređivanje stanja u oblasti nekretnina

Među predloženim merama u studiji nalazi se i formiranje državnog fonda nepokretnosti (banka zemljišta). Po ugledu na međunarodnu praksu, cilj je da se u postupcima komasacije i eksproprijacije, kad god je moguće, vrši zamena zemljišta i uvede jedno centralno telo koje bi vodilo poslove supstitucije, kupovine i prodaje.

Uz to je, kako ocenjuju iz NALED-a, neophodna i kompletna digitalizacija pripreme prostornih i urbanističkih planova, kroz uvođenje sistema eProstor, kako bi ceo proces bio efikasniji, a građani i privreda mogli na vreme da reaguju i utiču na odluke o izgradnji u svom kraju.

U studiji se, takođe, navodi da je potrebno raditi na unapređenju sistema oporezivanja kroz efikasniju naplatu poreza na prihode od izdavanja nepokretnosti i uvođenje poreza na ukupnu „svetsku“ nepokretnu imovinu, koji bi se odnosio na one sa veoma vrednom nepokretnošću u inostranstvu.

Vasiljević navodi da je u ovoj oblasti, ostvaren veliki napredak od pre sedam godina kada su prvi put uvedene elektronske građevinske dozvole, kojima je sada u potpunosti zadovoljno čak 73 odsto investitora.

Na inicijativu i uz podršku NALED-a, kako podsećaju, 2019. je izvršena velika reforma upisa u katastar, a elektronski sistem eŠalter, zamenio je mnogobrojne odlaske do šaltera i prosečno vreme rešavanja novih predmeta skratio sa 25 na šest dana.

Poručili su i da će NALED nastaviti da se zalaže za sistemsko i sveobuhvatno rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a prvi sledeći korak je izrada dodatnih, produbljenih analiza koje će se odnositi na novi pristup utvrđivanju i upisu prava u katastar nepokretnosti i unapređenje oporezivanja imovine i sprovođenje eksproprijacije.