Masovna legalizacija za 2,5 miliona objekata

Direktor Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Borko Drašković izjavio je danas da je u toku rad na predlogu novog Zakona o legalizaciji, kao i da se predviđena rešenja kreću u pravcu „masovne“ legalizacije.

Drašković je na konstitutivnoj sednici Saveza za imovinu i investicije Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) rekao da je RGZ zahvaljujući satelitskim snimcima evidentirao sve bespravno izgrađene objekte u Srbiji, što je i preduslov za postupak legalizacije.

Na pitanje portala Biznis.rs koji su to elementi koji će budući proces legalizacije učiniti „masovnim“, Drašković je odgovorio da je rešavanje imovinsko-pravnih poslova ključno za obezbeđivanje masovnosti.

“Postoje tri situacije – kada ste gradili na svojoj zemlji, na tuđoj zemlji i na javnoj površini. Kojom brzinom će biti izvršena legalizacija zavisi od načina rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, odnosno problem nije tehničke prirode, već se radi o pitanju utvrđivanja prava. Mi smo spremni da registrujemo svaku vrstu prava, a u kakvim postupcima će biti utvrđivana prava, to je pitanje kojim se bavi Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture”, rekao je Drašković i dodao da je najjednostavniji slučaj “ako ste gradili na svojoj imovini”.

“Ako ste gradili na državnom zemljištu, moraćete da se dogovorite sa državom, dok je najkomplikovanija situacija ukoliko ste gradili na tuđem zemljištu, jer u tom slučaju pravi vlasnik mora da dobije pravičnu nadoknadu, i tu se traži ‘elegantno’ i korektno zakonsko rešenje”, rekao je Drašković.

Podsetio je i da u Srbiji ima pet miliona objekata koji nisu upisani u katastar, kao i da se procenjuje da je među njima 2,5 miliona nelegalnih objekata.

Član predsedništva Saveza za imovinu i investicije NALED, advokat Dejan Vuković skrenuo je pažnju na to da neevidentirani objekti predstavljaju ogromnu ali “mrtvu” imovinu, koja ne može biti u prometu jer, kako je skrenuo pažnju, ako se tih pet miliona objekata pomnoži sa prosečnom vrednošću nekretnine od 50.000 evra, dobija se 25 milijardi evra. 

Savez za imovinu NALED je inače na današnjoj konstitutivnoj sednici objavio da su među reformske prioritete za naredni period na prvo mesto stavili upravo sprovođenje masovne legalizacije, u cilju pobošljanja postupka za ozakonjenje nelegalnih objekata, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za legalizaciju.

Na listi prioriteta Saveza za imovinu i investicije je i ukidanje naknade za konverziju, odnosno pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištvem, a NALED je i u svojoj Sivoj knjizi preporuka za 2022. godinu zauzeo stav da je potrebno je da se omogući automatski upis prava svojine u katastar za sva lica koja imaju pravo korišćenja na zemljištu uključujući i ona lica koja su obveznici plaćanja naknade za konverziju, kao i da konverzija bude bez naknade.

Što se tiče konverzije i procedure upisa prava vlasništva, Drašković je rekao da je iz ugla RGZ najvažnije da se pronađe rešenje koje bi obezbedilo da upis bude digitalan, direktan i automatski.

Savez za imovinu i investicije NALED danas je izabrao i novo predsedništvo, na čijem čelu će biti član Odbora direktora MK Grupe Andrija Vuković, Tanja Vukotić Marinković iz Agencije za privredne registre, direktor opštih poslova A1 Marko Jović i gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević.