NALED: Primena ESG kriterijuma izazov, ali i šansa za veću konkurentnost i izvoz

Za Srbiju je važno da prati prakse i regulative ESG (Environmental, Social, and Governance) koje se odnosi na zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje, ali i da ih prilagođava domaćoj ekonomiji, rečeno je danas na okruglom stolu u Beogradu „ESG kriterijumi – podsticaj i/ili ograničenje privrednog razvoja i konkurentnosti“.

Na skupu je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju (Sida), ukazano je da su spremnost kompanija da ulažu u tehnologiju i inovacije za zelenu tranziciju, finansijskog sektora da podrži takve investicije, a nadležnih institucija da ustanove jasne regulatorne smernice za primenu ESG standarda, među ključnim mehanizmima za pripremu srpske privrede za primenu održivih ciljeva i praksi poslovanja, u skladu sa EU standardima.

„ESG regulative donose brojne izazove kojima su izložene sve ekonomije EU i svi učesnici u lancima snabdevanja, a pritisak je još snažniji na privrede Zapadnog Balkana, među kojima je i Srbija“, rekao direktor za poslovno savetovanje u PwC Vladislav Cvetković.

Ocenio je da pravi odgovor na te zahteve i primena ESG standarda mogu biti i šansa za domaću privredu, ne samo da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, nego i da taj proces preokrene, podigne konkurentnost i prisutnost na EU tržištima.

On je predstavio Analizu karbonskog otiska i održivosti u primarnoj ratarskoj proizvodnji, koju je inicirao i izradio NALED, u saradnji sa kompanijom PwC, uz podršku Sida, u okviru projekta „Javne nabavke i dobro upravljanje za veću konkurentnost“.

Istraživanje je urađeno na nivou celog lanca od njive do trpeze, a nalazi pokazuju da ta industrija godišnje emituje šest miliona tona udaljen dioksida. Od toga 66 odsto dolazi iz primarne proizvodnje, dok sektor prerade generiše 24 odsto.

Važno je, kako je ocenjeno, da se sprovede tranzicija sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu, jer taj sektor učestvuje sa sedam odsto u BDP-u i čini 18 odsto ukupnog godišnjeg izvoza Srbije.

Pomoćnik ministarke rudarstva i energetike Rade Mrdak naveo je da su planovi Vlade Srbije da se nizom strateških dokumenata, čije je donošenje već počelo, i konkretnim merama, u narednim godinama smanje emisije ugljen dioksida za 33 odsto u odnosu na period iz 1990, ali i olakša industrijama početak primene CBAM regulative.

On je najavio donošenje novog Zakona o energetici sledeće godine.

„Iskreni smo sa privredom kada je reč o brzini dekarbonizacije energetskog sektora, ali nećemo da budemo brzopleti, vodimo računa o sigurnosti i stabilnosti sistema. Angažovali smo eksperte i započeli rad na Analizi modela za određivanje cena za karbonski otisak koja bi trebalo da bude gotova do jeseni. Do 2030. želimo da imamo svaki drugi kilovat struje koji dolazi iz zelene energije“, istakao je Mrdak.