Napredak globalne IT industrije zavisi od raspodele naprednih AI čipova

Globalna IT industrija ušla je u fazu u kojoj se tehnološke inovacije, geopolitika i tržište rada prepliću snažnije nego ikada ranije. Nakon turbulentnog perioda koji je započeo krajem 2022. i kulminirao masovnim otpuštanjima tokom 2023. godine, tehnološki sektor je u 2025. pokazao znake stabilizacije, ali i jasne promene u strukturi profita i prioriteta kompanija.

Veštačka inteligencija (AI) postala je centralni pokretač rasta, dok su cloud infrastruktura, regulativa i trgovinski sukobi oblikovali poslovne odluke najvećih igrača na tržištu.

Najveći uticaj na trendove i profite imala je ubrzana komercijalizacija generativne i industrijske veštačke inteligencije. Tehnološki giganti su tokom 2025. beležili rast prihoda pre svega kroz cloud servise koje podržava AI, poslovna rešenja i automatizaciju poslovnih procesa.

AI i cloud zajedno čine dominantan deo novih izvora zarade, dok su tradicionalni softverski modeli rasta usporili. Kompanije koje su imale sopstvenu infrastrukturu i vlasništvo nad podacima ostvarile su značajnu konkurentsku prednost, dok su one koje su kasnije ušle u AI trku bile prinuđene na skupa partnerstva i akvizicije.

Istovremeno, 2025. je bila obeležena intenziviranjem trgovinskog rata u oblasti naprednih AI čipova.

Ograničenja izvoza iz SAD i saveznika, kao i kineske protivmere, stvorili su duboke poremećaje u lancima snabdevanja.

Grafikon globalne raspodele proizvodnje poluprovodnika pokazuje rast investicija u SAD, Japanu i Evropi, dok Kina ubrzano razvija sopstvene alternative. Ove promene su povećale troškove razvoja AI sistema i usporile isporuku najnaprednijih modela, ali su istovremeno podstakle strateška ulaganja u domaću proizvodnju i dugoročnu tehnološku nezavisnost.

Cloud i edge computing nastavili su da budu stabilni izvori prihoda, ali uz promenu dinamike rasta. Dok je potražnja ostala snažna, klijenti su postali znatno osetljiviji na cenu i efikasnost. Kompanije traže više performansi po nižoj ceni, što je nateralo cloud provajdere da unaprede automatizaciju, ponude fleksibilnije cenovne modele i integrišu AI alate za upravljanje infrastrukturom.

Tržište rada u IT industriji tokom 2025. pokazalo je delimičan oporavak od velikog talasa otpuštanja koji je započeo 2023. godine. Iako se broj zaposlenih u tehnološkim kompanijama stabilizovao, struktura potražnje se značajno promenila.

Rast potražnje je za stručnjacima iz oblasti AI, sajber-bezbednosti i data inženjeringa, dok je potreba za klasičnim softverskim profilima ostala umerena. Fleksibilni oblici rada i projektno angažovanje postali su novi standard, dok su plate za najtraženije veštine ostale visoke.

Prošla godina je pokazala da IT industrija više ne funkcioniše u vakuumu. Regulativa, etika i ESG standardi postali su sastavni deo poslovnih strategija. Kompanije koje su se prilagodile strožim pravilima o privatnosti, odgovornoj upotrebi veštačke inteligencije i održivosti uspele su da zadrže poverenje investitora i korisnika.

Da li je domaći rast održiv?

Podaci Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu pokazuju da je izvoz informaciono-komunikacionih (IKT) usluga u prvih deset meseci godine premašio 3,7 milijardi evra, što predstavlja oko 12 odsto više nego u istom periodu 2024. godine, uz veliki suficit koji potvrđuje međunarodnu konkurentnost domaćih firmi.

Trend snažnog rasta izvoza beleži se poslednjih godina, što Srbiju pozicionira kao jednu od najbrže rastućih IT destinacija u regionu. Sa izvozom vrednim više milijardi evra i ciljanim prelaskom praga od pet milijardi evra godišnje, IT industrija predstavlja jedan od najvažnijih izvozničkih stubova privrede.

Međutim, izazovi u pogledu radne snage i broja kadrova ostali su izraženi.

Dok je broj zaposlenih u IT sektoru premašio 115.000 stručnjaka, prema zvaničnim Vladinim procenama – a pojedini izvori navode i oko 125.000 ljudi – potražnja za talentima ostaje velika i često prevazilazi ponudu dostupnih stručnjaka visoke stručnosti.

Problemi kao što su relativno nizak broj mesta na pozicijama seniora i eksperata u odnosu na potražnju i izazovi oko zadržavanja talenata u zemlji ukazuju da tržište rada ne uspeva da prati rast industrije.

Uz to, domaće IT kompanije često ukazuju i na neadekvatne podsticaje i tržišne barijere, što otežava njihove ambicije za širenje i inovacije. Neki akteri u sektoru naglašavaju da je ukidanje podsticaja za strane stručnjake i promene u regulatornom okviru dodatno uticalo na percepciju Srbije kao destinacije za tehnološke investicije, dok pojedine firme razmatraju promenu strateškog fokusa ili delimično povlačenje.

Osim kadrovskog izazova, sektor se suočava i sa struktuiranim problemima domaćeg tržišta – kao što su ograničena potražnja u lokalnoj privredi za naprednim digitalnim proizvodima i teškoće malih produktnih kompanija da se probiju na međunarodna tržišta.

Ipak, rast izvoza, veći suficit u uslugama i ulaganja u digitalnu infrastrukturu predstavljaju solidnu osnovu za dalji razvoj, pod uslovom da se nastavi sa unapređenjem obrazovanja, zadržavanjem talenata i stvaranjem povoljnijih uslova za poslovanje.