Zaduženost građana i privrede nastavlja da raste – povećanje od 1,4 odsto u aprilu

Ukupna zaduženost građana, privrede i preduzetnika u Srbiji nastavila je da raste i tokom aprila ove godine, dostižući iznos od oko 3.894 milijarde dinara.

Udruženje banaka Srbije (UBS) je u objavljenom izveštaju Kreditnog biroa navelo da ovaj podatak ukazuje na povećanje od 1,4 odsto u odnosu na mart, što predstavlja nastavak trenda kreditnog širenja u domaćem bankarskom sektoru.

Privreda Srbije nastavila je da se oslanja na bankarski sektor, pa su ukupni krediti koje su kompanije uzele dostigli 2.107 milijardi dinara, beležeći blagi rast od 0,4 odsto.

Ovaj porast može se tumačiti kao znak određenog optimizma u poslovnom sektoru, ali i kao pokazatelj sve veće potrebe za obrtnim sredstvima i finansiranjem ulaganja u uslovima neizvesne globalne ekonomije.

Posebno interesantna je dinamika kod preduzetnika, koji su zabeležili rast zaduženosti od 1,6 odsto, sa ukupnim kreditima od oko 85 milijardi dinara.

S druge strane, građani Srbije očigledno sve više posežu za pozajmicama, budući da je dug fizičkih lica prema bankama dostigao 1.702 milijarde dinara, što je skok od 2,6 odsto u poređenju sa martom.

To je najviši zabeleženi rast među svim sektorima i jasno ukazuje na povećanu potrošnju ili potrebu za dodatnim finansiranjem u domaćinstvima.

Među različitim vrstama pozajmica koje građani koriste, najizraženiji rast beleže potrošački krediti, koji su porasli čak 13,2 odsto u odnosu na prethodni mesec.

Gotovinski krediti, najčešće korišćeni za razne lične potrebe i slobodnu potrošnju, takođe su porasli – i to za 3,1 odsto, dok su stambeni krediti zabeležili rast od 2,4 odsto, što sugeriše blago oživljavanje na tržištu nekretnina ili nastavak ranije započetih kupovina.

Međutim, nisu svi kreditni proizvodi u plusu. Krediti za refinansiranje, koji često služe za konsolidaciju ranijih dugova, smanjeni su za 0,4 odsto, što može ukazivati na smanjenje potrebe građana da spajaju postojeće obaveze ili na već postignutu stabilizaciju ranijih dugova.

Još izraženiji pad zabeležen je kod poljoprivrednih kredita, koji su smanjeni za jedan odsto. Ovo može biti posledica završetka sezone sezonskih ulaganja ili manje zainteresovanosti poljoprivrednika za dodatno zaduživanje.

Kada je reč o lizing ugovorima njihov broj je neznatno smanjen u odnosu na isti period prošle godine, sa 5.045 na 4.980. Broj korisnika lizinga takođe je u blagom padu sa 4.446 u aprilu 2024. godine na 4.316 u 2025.

Međutim, ono što nije dobar pokazatelj je da je broj lizing ugovora u docnji u istom posmatranom periodu sa 623 došao do 709.

Podaci u izveštaju Kreditnog biroa pokazuju da je nastavljen trend rasta broja tekućih računa, kao i broja korisnika sa 5.953.846 na 6.112.650 za godinu dana. Ali, kao i kod broja lizinga, povećan je broj tekućih računa koji su u docnji. Sa 235.288 u aprilu 2024. broj je porastao na 256.239.

U izveštaju se navodi da je porastao broj kreditnih kartica, ali da se u isto vreme smanjio broj korisnika sa 922.677 na 896.340.

Posmatrano u istom periodu od aprila prošle do istog meseca 2025. godine, broj kreditnih kartica koje su u dugu je smanjen, sa 44.932 na 41.569.

Pozitivna vest u ovom izveštaju UBS-a dolazi kada se pogleda nivo naplate kredita. U aprilu je u kašnjenju otplate bilo 2,5 odsto ukupnih bankarskih pozajmica, što predstavlja blago poboljšanje u odnosu na 2,6 odsto iz marta.