NBS: Inflacija će u 2026. godini iznositi četiri odsto

Nepovoljne vremenske prilike na početku ovogodišnje poljoprivredne sezone, kao i viši nivo svetske cene nafte, najviše utiču na to da će se – prema novoj centralnoj projekciji Narodne banke Srbije (NBS) – međugodišnja inflacija i u ostatku ove godine kretati oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3±1,5 odsto), što je iznad projekcije iz maja.

Nakon toga, inflacija će postepeno usporavati u narednoj godini i u proseku će iznositi četiri odsto, a krajem 2026. godine približiće se centralnoj vrednosti cilja, rekla je na predstavljanju izveštaja o inflaciji guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Faktori koji će uticati na očekivano usporavanje inflacije tokom horizonta projekcije, dodala je, i dalje su restriktivni monetarni uslovi, visoka baza kod cena hrane, pre svega voća i povrća, niža uvozna inflacija i slabljenje dolara prema evru.

Međugodišnja inflacija u julu je iznosila 4,9 odsto, nakon što je tokom aprila i maja usporavala, a u junu, po osnovu rasta cena neprerađene hrane i rasta svetskih cena nafte nakon izbijanja sukoba između Izraela i Irana, ubrzala na 4,6 odsto.

Sličnu međugodišnju dinamiku koju je beležila ukupna inflacija imala je i bazna (merena indeksom potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), koja je usporila u aprilu i maju, a zatim blago ubrzala u junu, na 4,7 odsto, gde se zadržala i u julu, čime se prvi put od aprila prošle godine našla ispod ukupne inflacije.

“Jedna važna pouka iz prethodnih godina snažnih šokova jeste da inflacija može porasti iznenada usled ograničenja na strani ponude, a ne samo zbog snažne agregatne tražnje. Takođe, važno je da uvek budemo svesni ovih ograničenja, kao i da ne možemo da ih ignorišemo bez obzira na to što na njih ne možemo direktno da delujemo merama monetarne politike”, istakla je Tabaković.

Privredni rast i dalje na dva odsto

Privredni rast Srbije u drugom tromesečju, prema oceni Republičkog zavoda za statistiku, zadržao je dinamiku iz prvog i iznosi dva odsto međugodišnje.

“Slično prethodnim tromesečjima taj rast je, prema našoj proceni, bio vođen uslužnim sektorima, a zatim prerađivačkom industrijom, gde se vide efekti rasta serijske proizvodnje električnih vozila u kompaniji Stelantis u Kragujevcu, kao i ubrzanje rasta proizvodnje automobilskih guma, dok je negativan efekat poticao od građevinarstva i energetike”, navela je Tabaković.

Nova projekcija rasta bruto domaćeg proizvoda za ovu godinu niža je i iznosi 2,75 odsto. Ipak, u drugoj polovini godine i dalje se očekuje ubrzanje ekonomske aktivnosti, čemu treba da doprinesu nastavak rasta proizvodnje i izvoza automobilske industrije, kao i realizacija infrastrukturnih projekata planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija Expo 2027”.

“Za naredne dve godine i dalje projektujemo da će rast bruto domaćeg proizvoda biti u rasponu četiri do pet odsto, s tim što u 2027. godini zbog održavanja izložbe „Expo 2027” očekujemo da će stopa rasta biti bliža gornjoj granici projektovanog raspona, jer se očekuje znatniji rast doprinosa sektora usluga, posmatrano s proizvodne strane, odnosno neto izvoza posmatrano sa stanovišta upotrebe”, navela je Jorgovanka Tabaković.

Istakla je i da pozitivan doprinos izvozu od naredne godine treba da pruži i očekivano ubrzanje privrednog rasta naših najvažnijih trgovinskih partnera, ali će zbog planiranih investicija i rasta domaće potrošnje i naredne godine uvoz brže rasti od izvoza, što će za posledicu imati negativan doprinos neto izvoza.

“Veći uvoz robe i usluga od izvoza uticao je i da deficit tekućeg računa platnog bilansa u prvoj polovini godine iznosi oko dve milijarde evra (4,7 odsto bruto domaćeg proizvoda). Izvoz robe je u periodu januar–jun povećan za 10,8 odsto međugodišnje i bio je vođen većim izvozom prerađivačke industrije, pri čemu rastu najviše doprinose grane povezane sa auto-industrijom”, rekla je guverner NBS.

Pored toga, revizija podataka o robnom izvozu za prošlu godinu i prvo tromesečje ove godine Republičkog zavoda za statistiku od preko dve milijarde evra pokazuje da je izvoz pokazao visoku otpornost na negativne efekte i dalje niske eksterne tražnje i probleme u evropskoj automobilskoj industriji.

Rast robnog uvoza od 11,4 odsto međugodišnje prvenstveno je bio vođen rastom uvoza repromaterijala i potrošnih dobara.

Priliv po osnovu stranih direktnih investicija za šest meseci ove godine iznosio je 1,5 milijardi evra, što je bilo za oko 40 odsto manje nego u istom periodu 2024. Ipak, u poslednja dva meseca uočava se da se dinamika priliva stranih direktnih investicija približava prosečnim mesečnim ostvarenjima iz prethodne godine, tako da je realno očekivati da u nastavku godine priliv bude veći nego u prvoj polovini.

“Imajući sve prethodno u vidu, projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u bruto domaćem proizvodu ove i naredne godine biti u rasponu 5-5,5 odsto i da će u velikoj meri biti pokriveno neto prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, koji se projektuju na oko 4,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Zatim, u 2027. godini, pod uticajem većeg izvoza usluga trebalo bi da učešće deficita tekućeg računa bude sniženo na oko četiri odsto BDP-a i da u punoj meri bude pokriveno neto prilivima stranih direktnih investicija”, rekla je Tabaković.

Količina zlata dostigla 50,9 tona

Narodna banka Srbije, radi očuvanja relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, na deviznom tržištu uglavnom jе bila neto kupac deviza. Nadoknađen je iznos prodaja deviza s početka godine, a po osnovu intervencija NBS na deviznom tržištu ostvaren je rast deviznih rezervi od 130 miliona evra, zaključno s krajem jula.

“Devizne rezerve zemlje na kraju jula iznose 28,3 milijarde evra. I dalje su znatno iznad kriterijuma kojima se utvrđuje njihova adekvatnost i predstavljaju važan stub odbrane od eksternih rizika. U strukturi deviznih rezervi učešće zlata trenutno iznosi blizu 17 odsto, a količina zlata dostigla je 50,9 tona”, istakla je guvernerka.

Učešće javnog duga u BDP-u 44 odsto

U prvoj polovini ove godine ostvaren je fiskalni deficit od 0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda i suficit primarnog bilansa od 1,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.

“Ukupni prihodi, realno posmatrano, viši su za 1,9 odsto međugodišnje, vođeni pre svega rastom poreza na dohodak usled nastavka pozitivnih trendova na tržištu rada, dok su, i pored rasta raspoloživog dohotka za potrošnju, prihodi od poreza na dodatu vrednost niži u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Istovremeno su rashodi, realno posmatrano, veći za 4,8 odsto, vođeni većim izdacima za penzije i plate zaposlenih u javnom sektoru, kao i kapitalnim izdacima”, navela je Jorgovanka Tabaković.

Dodala je da planirani deficit od tri odsto bruto domaćeg proizvoda neće narušiti opadajuću putanju učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu, koje je na kraju juna iznosilo 44 odsto (po nacionalnoj definiciji) i znatno je ispod granice mastrihtskog kriterijuma od 60 odsto.

Referentna kamatna stopa 5,75 odsto, raste štednja

U periodu od prethodnog izveštaja nije menjan nivo referentne kamatne stope, koja od septembra prošle godine iznosi 5,75 odsto.

“Кao rezultat prethodnog ublažavanja naše monetarne politike i nastavljenog ublažavanja monetarne politike Evropske centralne banke u ovoj godini, snižena je cena zaduživanja u dinarskom i evro znaku i za privredu i za građane”, naglasila je Tabaković.

Rekla je i da odobravanje subvencionisanih kredita po povoljnijim uslovima u okviru državnog programa „Stambeni krediti za mlade” doprinosi da kamatna stopa na nove stambene kredite u junu iznosi 4,3 odsto.

Rast kredita privredi bio je sličan kao u martu (7,1 odsto), a vodili su ga krediti za obrtna sredstva i investicioni krediti, dok je prema stanovništvu rast ubrzan na 14 odsto, čemu je doprineo brži rast i gotovinskih i stambenih kredita. Učešće problematičnih kredita u junu iznosi 2,3 odsto.

Кontinuirano raste i štednja građana – u proteklih 13 godina dinarska štednja je porasla 11 puta, na preko 200 milijardi dinara na kraju jula. Istovremeno, gotovo je udvostručena devizna štednja građana, sa 8,3 milijarde evra na 15,8 milijardi.