NBS očekuje mesečno smanjenje inflacije od jednog procentnog poena do kraja godine

Međugodišnja inflacija nalazi se na opadajućoj putanji, pa se očekuje da sa julskih 12,5 odsto dostigne nivo od oko osam odsto na kraju 2023. godine, rekla je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković na prezentaciji avgustovskog Izveštaja o inflaciji.

Poručila je i da se, s obzirom na očekivano kretanje inflacije, ciklus zaoštravanja monetarne politike najverovatnije približava kraju.

Tabaković je na konferenciji za medije ocenila da su marže u trgovini značajno porasle i da to odmaže centralnoj banci u vraćanju inflacije u granice cilja, i pozvala trgovinske lance da ne iskorišćavaju trenutak i da vode „odmerenu“ politiku marži.

Prema procenama naše centralne banke, prosečna inflacija ove godine trebalo bi da se kreće oko 12,7 odsto, dok je za narednu godinu očekivanje blago poboljšano na prosečnih 4,4 odsto.

Kada je reč o aktuelnim podacima, guvernerka je istakla da je inflacija u julu bila niža za 3,7 procentnih poena nego u martu, i dodala da je to rezultat pada svetskih cena energenata i hrane, kao i mera monetarne politike NBS.

Direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku NBS Savo Jakovljević objasnio je da zaustavljanje rasta cena u julu ne znači i kraj njihovog rasta na međugodišnjem nivou.

„Do kraja godine imaćemo relativno visoke stope međugodišnje inflacije, iako procenjujemo da će se ona smanjivati za procentni poen mesečno. Ipak, u drugoj polovini godine ne očekujemo rast cena hrane, već da će se u proseku zadržati na sadašnjem nivou„, rekao je Jakovljević i dodao da je nova procena da će se inflacija vratiti u granice cilja od 1,5 do 4,5 odsto nešto ranije, odnosno u drugom tromesečju 2024. godine.

Na vidiku kraj monetarnog zaoštravanja?

Tabaković je istakla da se, s obzirom na očekivano kretanje inflacije, ciklus zaoštravanja monetarne politike najverovatnije približava kraju.

„Ipak, NBS će nastaviti da prati sve ključne faktore koji utiču na kretanje inflacije i dodatno reagovati ako za tim bude potrebe. Naše buduće odluke će zavisiti od očekivanog kretanja ključnih faktora inflacije, odnosno od podataka koji budu pristizali, uz uzimanje u obzir i da je potrebno vreme da se ispolje puni efekti prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova“, rekla je guvernerka, uz podsećanje da je u avgustu referentna kamatna stopa zadržana na 6,5 odsto.

Revidirano je, međutim, očekivanje rasta BDP u 2023. godini. Iako se i dalje kreće u rasponu od dva do tri odsto, sada NBS ocenjuje da će rast najverovatnije biti „bliže donjoj granici raspona“.

„Lošije performanse proizvodnog sektora naših najvećih trgovinskih partnera, a naročito Nemačke, održavaju se na našu nešto nižu percepciju ubrzanja rasta prerađivačke industrije i izvoza u nastavku godine, a i potrošnja domaćinstava će rasti u nešto manjoj meri nego što smo očekivali u maju“, rekla je Tabaković obrazlažući nešto nepovoljniju projekciju rasta BDP Srbije u ovoj godini.

Tabaković: Trgovinski lanci da ne iskorišćavaju trenutak

Poseban deo konferencije za medije bio je posvećen pitanju trgovinskih marži u domaćim maloprodajnim lancima i njihovom uticaju na inflaciju.

U analizi koju je NBS napravila na osnovu javno dostupnih finansijskih izveštaja pet značajnih maloprodajnih lanaca u protekle tri godine, navedeno je da su trgovinske marže te grupe bile nominalno veće u 2022. u odnosu na 2019. za 36,6 odsto, a da je stopa trgoviskih marži u istom periodu porasla za dva procentna poena.

U analizi stoji i da je rast troškova energije i zarada kao i zakupa poslovnog prostora, koji se finansira iz marži, iznosio 0,4 procentna poena poslovnih prihoda grupe, što je kompenzovano smanjenjem nematerijalnih troškova i amortizacije.

„Želimo, zbog odgovornosti NBS u obuzdavanju inflacije, da pozovemo i trgovinske lance da, mimo pokrića troškova i normalne zarade, ne idu u iskorišćavanje trenutka u kakvom se nalazimo. Inflacija ne može nekome da bude rat a nekome brat – protiv nje moramo da se borimo svi i to organizovano“, poručila je Tabaković.

Guvernerka je takođe pozvala Komisiju za zaštitu konkurencije da uradi novu analizu tržišta maloprodaje, poput one koju je sprovela 2018. godine.