Ne postoji scenario po kome klimatske promene pozitivno utiču na srpsku ekonomiju

Vlada Srbije usvojila je Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period od 2023. do 2030. sa Akcionim planom za period od 2024. do 2026, čija je cena procenjena na 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine. Stručnjaci inače naglašavaju kako ne postoji scenario po kome klimatske promene pozitivno utiču na srpsku ekonomiju.

Program je usvojen 25. decembra i specifičan je jer se mere moraju sprovoditi bez obzira koja je vladajuća struktura, piše Nova Ekonomija pozivajući se na Klima 101.

„U pitanju je važan korak u borbi protiv posledica klimatskih promena, koji se Srbija obavezala da će preduzeti još ratifikacijom Pariskog sporazuma 2017. godine“, smatra Ana Vuković-Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

„Program sadrži opsežne rezultate analiza klimatskih promena u prošlosti i budućnosti u Srbiji, kao i analize uticaja po sektorima u skladu sa dosadašnjim znanjima. Ovo znači da je Vlada zvanično usvojila ove podatke, koji su produkt angažovanja naučne zajednice. Time je ispunjen glavni preduslov za uspešnu adaptaciju, a to je da se ona oslanja na naučne rezultate i da približi komunikaciju nauke i politike“, smatra Vuković-Vimić.

U Programu su detaljno definisane mere koje se odnose na bliski period, do 2026. godine.

„Pošto su u pitanju pre svega sistemske mere i izmene, kako se procenjuju rizici, kako se gazduje šumama, upravlja budžetom, cena njihovog sprovođenja nije visoka: prema Programu, 851 milion dinara iz budžetskih sredstava, odnosno oko 7,3 miliona evra do kraja 2026. godine“, objašnjava Vuković Vimić.

Naravno, prilagođavanje na klimatske promene se ne završava 2026. godine, već će se tada usvojiti novi akcioni plan za naredni period.

„Pored toga što određuje mere koje se sprovode kako bi se formirao nov proces adaptacije koji u državi treba stalno da funkcioniše, kako se klima menja, Program sam po sebi predstavlja i edukativni materijal, gde svaki građanin ima javni uvid u trenutno znanje o klimatskim promenama u Srbiji“, dodaje Vuković-Vimić.

U Programu prilagođavanja navodi se jedan izrazito važan uvid – procenu uticaja klimatskih promena na BDP Srbije – koji je prethodno bio uključen i u Nacionalno utvrđeni doprinos koji je Srbija krajem 2022. godine dostavila Konvenciji Ujedinjenih nacija o promeni klime (UNFCCC).

Procena uključuje četiri različita scenarija globalnog zagrevanja (jedan, dva, tri ili četiri stepena celzijusa), kao i dva različita vremenska okvira (do 2040, odnosno 2100. godine).

Ipak, kako dodaje, ne postoji scenario po kojem su klimatske promene pozitivan faktor u ekonomiji Srbije, a posebno ne na duge staze.

Globalno zagrevanje već je prešlo granicu od  jednog setepna celzijusa u odnosu na predindustrijski period, a ukoliko uspemo da ga ograničimo na dva stepena celzijusa, posledice takvog zagrevanja svejedno će koštati srpsku ekonomiju gotovo pet odsto njenog ukupnog, kumulativnog BDP-a do 2040. godine, odnosno 58 milijardi dolara, smatra  Vuković-Vimić.

„Gledano do kraja veka, procena raste na gotovo deset odsto ukupnog BDP-a, tj. preko 766 milijardi dolara izgubljenog ekonomskog rasta do kraja veka“, dodaje Vuković-Vimić.

Istraživanje, koje su sproveli Danijela Božanić i Đorđe Mitrović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, prikazuje samo minimum uticaja klimatskih promena.

Po aktuelnim procenama, ovakvi događaji su samo od 2000. do 2019. godine već koštali Srbiju više od sedam milijardi evra.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove posebno je prepoznato 25 mera koje su posebno odabrane.

U pitanju je i osnaživanje Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) kroz unapređenje čitave infrastrukture ranih najava i upozorenja (računarski sistemi, unapređenje sistema osmatranja, izrada posebnih baza podataka), što je nezaobilazna tačka na putu smanjenja budućih gubitaka i štete.

Posebna mera je i unapređenje informisanja, koja se odnosi kako na RHMZ tako i na medije i širu javnost.

U Programu su definisane i mere koje treba sprovesti u oblastima poljoprivrede, šumarstva, putne infrastrukture, urbanizma, energetike, zdravlja i biodiverziteta.

Ukoliko mere iz Programa budu sprovedene, u naredne tri godine bismo imali, između ostalog:

• javne konkurse za lokalne samouprave, namenjene ozelenjavanju i pošumljavanju vrstama koje su otporne na klimatske promene;
• novi agrometeorološki sistem, baze podataka i prognoze namenjene poljoprivrednicima;
• metodologiju prepoznavanja „zelenih rashoda” u budžetu Republike Srbije, čime bi se omogućilo praćenje rashoda koji imaju doprinose u razvoju otpornosti na klimatske promene;
• unapređene sisteme borbe protiv suša, kroz praćenje, procene štete i uticaja, identifikaciju uticaja, kao i sisteme ranih najava;
• povećane subvencije za mere protiv grada i drugih vremenskih uslova štetnih po poljoprivrednu proizvodnju;
• izvršene analize o otpornosti, uticajima i kapacitetima kada su u pitanju putevi, navodnjavanje, tipologija šuma, zelena infrastuktura, hidrologija u energetici, uticaj klimatskih promena na zdravlje.