NEIZVESNA BRZINA OPORAVKA SRPSKE PRIVREDE Atanacković za Biznis.rs: Najveće gubitke pretrpeće firme koje nisu radile ili uvoze sirovinu

Kako će se pojedine firme otvarati i vraćati u posao zavisi da li su radile za vreme vanrednog stanja ili su još uvek zatvorene, neke se neće više ni otvarati“ rekao je za Biznis. rs počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Nebojša Atanacković.

On je govoreći o trenutnoj situaciji ublažavanja mera uvedenih zbog epidemije korona virusa, ocenio da je kriza, zajednički imenilac kada govorimo o industriji i uopšte o privredi.

Vlada Srbije na preporuku epidemiologa i njihove procene trenutne situacije, polako popušta mere izolacije i vraća privredu u rad. Kako će se prilagođavati i počinjati da rade firme iz različitih oblasti i na koji način će menjati svoje funkcionisanje u novim okolnostima je veoma složeno pitanje koje zahteva pojedinačnu procenu.

„Postoje one firme koje rade punom snagom sve vreme i za koje postoji potreba i za vreme vanrednog stanja, jer snabdevaju građane neophodnim namirnicama. Kada je reč drugim kompanijama  treba da se vidi kolika je tražnja i da li postoji tražnja, i da li imaju sopstvene izvore sirovina ili treba  da čekaju da dobiju sirovine iz uvoza. To su uglavnom firme stranih investirora, koje često imaju  jedan način rada, a to je da uvoze sirovine iz sveta odnosno iz svojih zemalja, pa da ponovo vraćaju u svet, što je komplikovano, jer zavisi i od toga kakva je situacija u toj zemlji iz koje sirovine uvoze, objašnjava Atanacković za Biznis.rs.

Svaka firma koja nije radila duže vreme ili koja uvozi sirovine pretrpeće najveće gubitke. Nebojša Atanacković kaže da se to odnosi najviše na prerađivačku industriju, na firme koje se bave proizvodnjom poluproizvoda.

 „To su  možda i neke firme koje rade usložne delove za autoindustriju, ispalo je da smo jedna od zemalja koja je značajna  u proizvodnji kablova za automobile , oni će sigurno imati isporuku. U zavisnosti koliko će se proizvoditi automobili, Volkswagen je naprimer počeo da radi. To će se sve postepeno otvarati, brzina će se razlikovati od slučaja do slučaja, privrednici su već naviknuti na krize i to su ljudi koji imaju sposobnost da se snalaze u teškim situacijama i naizgled bezizlaznim. Pitanje je veliko kada će se doći u ono stanje pre krize“, kaže Atanacković .

Koliko će trajati oporavak i da li će se neke kompanije i na koji način vratiti na period pre epidemije, zavisi od slučaja do slučaja. „Neke grane i neki delovi proizvodnje će se vratiti za nekih 2-3 meseca, ne računajući one koji su i do sada radili, jer su snabdevali građane. Ima mnogo onih koji se nikada neće oporaviti i raditi na onom nivou na kom su bili , neki će se i ugasiti , sve zavisi od firme, uslova i kako će se situacija odvijati dalje. Moja prognoza je od nekoliko meseci pa do neodređenog vremena“.

„Najveći problem u ovoj situaciji i izlazak iz nje je to što se za privredu ne brinu države  i pojedinici , privreda je na usluzi građana. Najviše se brnu oni koji su radili i koji će izgubiti ili su već izgubili posao. Istovremeno briga za privredu je briga za ukupno dobro jedne države i z građane koji moraju od nečega da žive. Ako privreda ne funkcioniše, država  ne može da im pomogne, osim zaduživanjem“, naglašava Atancković.

Trenutno najveći problem svim država u svetu, pa i Srbije je da li i kako treba popuštati mere. „Vidimo da još uvek ima i obolelih i umrlih od korona virusa i da se taj broj nije drastično smanjio. Apsolutno otvaranje bi pomoglo privredi, ali postoji i veliki rizik da se ljudi razboljavaju. Neke zemlje, već imamo primere, smatraju da treba otvarati ugostiteljske objekte tek u junu. Veliko je pitanje i vodi se velika polemika da li i kako obnoviti privredu, a da se u isto vreme zaštiti zdravlje ljudi. Moraćemo da smišljamo nove načine funkcionisanja“, zaključuje Nebojša Atanacković.