Neizvestan nivo ekonomskog rasta Srbije do kraja godine

Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WiiW) objavio je svoje redovne letnje prognoze rasta do kraja godine za sve zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope (region CESEE). “Jugoistočna Evropa nastavlja dalje dok ostatak regiona stagnira” – zvanični je naslov najnovijeg izveštaja, što implicira da će zemlje iz ove sredine u proseku bolje proći.

Posmatrano po pojedinačnim državama u našem neposrednom okruženju, Institut ukratko izvlači zaključke da će privrede Albanije, Hrvatske i Crne Gore biti pogurane rezultatima turističke sezone, da u Rumuniji i Bosni i Hercegovini ekonomije očigledno usporavaju, te da će novoizabrana bugarska vlada imati velikih problema da se izbori sa narastajućim fiskalnim problemima…

Od ostalih zemalja iz evropskog “centralno-istočnog bloka” ističe se da Rusija ostavlja recesiju iza sebe, dok velika privreda Poljske najverovatnije ulazi u recesioni period.

Što se tiče Srbije, Bečki institut svoje predviđanje započinje rečima: “prognoza – i dalje oblačno”. Od svih zemalja u podregionu Zapadni Balkan za našu zemlju očekuje se najmanji ekonomski rast.

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju ekonomista Bečkog instituta Branimir Jovanović piše da je “inflacija počela da usporava, ali mnogo sporije nego drugde na Zapadnom Balkanu, zahvaljujući odlukama vlade da od početka godine poskupi struju i gas i ukine ograničenja cena određenih osnovnih prehrambenih artikala, koja su nametnuta prošle godine”.

Visoka inflacija je narušila realne prihode u prvom ovogodišnjem tromesečju. Smanjena je potrošnja, kako javna tako i privatna. Kao rezultat toga, BDP je povećan za samo 0,7 odsto u prvom kvartalu, što je manje od prethodnog očekivanja.

Kako piše Jovanović u izveštaju dostavljenom našoj redakciji, nejasno je da li je ciklus rasta kamatnih stopa Narodne banke Srbije završen, nakon odluke o novom podizanju u junu.

“S obzirom na ovakav razvoj događaja, prilagodili smo našu prognozu inflacije za 2023. godinu za dva procentna poena naviše, na 12 odsto. U isto vreme smo revidirali prognozu rasta BDP-a za 0,2 odsto naniže, na 1,3 odsto”, kaže ekonomista Bečkog instituta.  

Kao pozitivne faktore Jovanović navodi snažan učinak stranih direktnih investicija i doznaka, koji su u prvom kvartalu porasli za više od 30 odsto, dok negativni uticaji potiču od novog talasa antivladinih protesta širom zemje, kao i pogoršanja situacije na severu Kosova.

Na teritoriji Zapadnog Balkana Srbiji se predviđa najmanji rast BDP-a, a najviša inflacija. Nasuprot tome, najveći rast može se očekivati u Albaniji (3,8 odsto), uz prosečan rast za sve zemlje u okruženju od 1,9 odsto BDP-a.

U izveštaju se zaključuje da je dominantna ekonomija evrozone prošle godine pokazala impresivnu otpornost na šok koji je izazvao nagli skok cena energije, ali da sada jeste skliznula u tehničku recesiju pa se do kraja godine očekuje njen umeren rast.

Za celokupan region CESEE posebnu slabost predstavljaće pad nemačke proizvodnje, s obzirom na veliku zavisnost većine posmatranih zemalja od vodeće evropske privrede u pogledu izvozne potražnje.

Kao pozitivan uticaj navodi se verovatni kraj ciklusa podizanja kamatnih stopa Evropske centralne banke.