Bečki institut prognozira Srbiji najmanji rast i najveću inflaciju na Zapadnom Balkanu

Srbija će ove godine imati najmanji ekonomski rast na Zapadnom Balkanu, a Crna Gora najveći, predviđa se u danas objavljenim prognozama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije (WiiW).

Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije u 2023. godini Bečki institut prognozira na 1,3 odsto nakon 2,3 odsto godinu dana ranije.

Budžetom Srbije za 2023. planiran je rast BDP od 2,5 odsto, Narodna banka ga prognozira na između dva i tri procenta, a EBRD na dva odsto.

U 2024. godini BDP Srbije će, prema predviđanju Bečkog instituta, porasti za 2,5 odsto, a 2025. godine za tri odsto.

Crna Gora, Kosovo i Albanija će u 2023. imati rast BDP-a veći od tri procenta, od 3,5 odnosno 3,4 odnosno 3,3 odsto, Bosna i Hercegovina će ubeležiti rast od 1,5 odsto, a Severna Makedonija od 1,6 odsto.

Na nivou Zapadnog Balkana, rast BDP-a biće u proseku 1,9 odsto u 2023, 2,8 odsto u 2024, a 2025. će neznatno premašiti tri odsto, navodi se u saopštenju WiiW.

Inflacija na Zapadnom Balkanu u 2023. prognozira se na 9,5 odsto u proseku pri čemu će najviša biti u Srbiji, 12 odsto, a najniža u Albaniji, četiri odsto.

Bečki institut je u izveštaju „Letnje prognoze: Rast u Istočnoj Evropi slabi“ analizirao ekonomije 23 zemlje Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope.

U mnogim ekonomijama tog regiona očekuje se slabašan rast, uprkos, kako se navodi, impresivnoj otpornosti pokazanoj u suočavanju sa ekonomskim posledicama rata u Ukrajini.

Rast BDP-a regiona prognozira se na 1,6 odsto u 2023. godini. U saopštenju WiiW navodi se da ekonomije regiona u velikoj meri i dalje opterećuju visoka inflacija, pooštravanje monetarne politike i slabost međunarodnog okruženja.

Ekonomski rast zemalja regiona koje su članice EU, Bečki institut prognozira u proseku za 1,2 odsto u 2023. godini. Pri tome će članice EU iz Jugoistočne Evrope, Rumunija i Hrvatska, imati rast od tri, odnosno 2,5 odsto, a zemlje Višegradske grupe samo 0,6 odsto u proseku.