Nekada se treba posvetiti samo jednom proizvodu

Nije mali broj firmi koje su u vreme pandemije morale da privremeno obustave poslovanje, a ima i onih koje su bile u situaciji da zauvek zatvore svoja preduzeća. Sa druge strane, poslovna priča Željka Ćosića, koji se bavi rezanjem i obradom drveta, počinje baš u vreme pandemije.

Deset dana pre uvođenja pandemije Ćosić je napustio posao u firmi u kojoj je radio do tada i započeo samostalan biznis. Malo je reći da je bilo izazovno. Uprkos tome, Ćosić je razvijao svoju primarnu proizvodnju. Iako njegova delatnost obuhvata rezanje i obradu drveta, Ćosić je svoje poslovanje fokusirao isključivo na proizvodnju gazišta za stepenice i u 90 odsto situacija bavi se samo time, čak ovaj proizvod izvozi u Holandiju.

„Do kupca iz Holandije došao sam slučajno, kupio sam mašinu od njega, tako je došlo do saradnje koja traje već maltene pet godina. Svake godine se poslovanje povećava za neki procenat, ali potrebno je da još budem na tržištu kako bi to u potpunosti zaživelo”, priča Željko Ćosić.

Naš sagovornik se slaže da se poslednje dve godine dešavaju interesantne stvari u sektoru izgradnje. To se prenelo i na njegovu delatnost i svedok je sve veće potražnje za proizvodima koji će zadovoljiti sve segmete izgradnje i opremanja stambenih i poslovnih jedinica.

Za sada mu se kao najbolja reklama pokazala preporuka. Trudi se da kupci budu zadovoljni, jer zna da će mu to obezbediti naredne poslove.

„Najveći mi problem predstavlja nabavka sirovina. Ne dolazi se tek tako do hrasta, kao mali preduzetnik ne mogu da kupim drvo kod proizvođača gde pravo na kupovinu imaju samo veća preduzeća. Meni treba od 50 do 70 kubika hrasta godišnje i to ne mogu da dobijem. Ucenjeni smo da kupujemo od preprodavaca. Na kraju platimo duplo veću cenu”, objašnjava Ćosić.

Ćosićevi kupci su i sa domaćeg tržišta i iz inostranstva. „Ja bih voleo da poslujem samo na teritoriji Srbije, ugradim gotov proizvod, a može se i više zaraditi, jer u Holandiju izvozim poluproizvod – izvozi se samo gazište, a oni ga tamo obrađuju, farbaju. Plan je da se taj posao sa Holandijom poveća, zadržali bismo se na ovome da radimo gazišta za stepenice i da se širimo u tom pravcu”, ističe Ćosić.

Kao i mnoge poslodavce, i Ćosić ima problem kada je u pitanju stručna radna snaga. Trenutno ne vidi rešenje, jer se situacije ponavljaju, dođu radnici koje obučava i koji posle nekog vremena odu.

„Trenutno svi imaju taj problem”, konstatuje Ćosić.

U budućnosti planira da uzme još dve mašine kako bi od trupca mogao da napravi gotov proizvod. Značilo bi mu da može da seče elemente, pošto se gazišta rade iz više slojeva. Tako bi proizvodnja bila zaokružena, od sušenja do finalnog proizvoda.