Nemačka kriza pogađa i Srbiju, saradnja se iz auto-industrije seli u IT sektor

Nemačka industrija suočava se sa hroničnim nedostatkom kvalifikovane radne snage, dok istovremeno brojne velike kompanije najavljuju masovna otpuštanja u narednim godinama. Takođe, najveća ekonomija Evrope sve ozbiljnije balansira između potreba domaće privrede i političkog rizika od otpuštanja sopstvenih radnika zarad profita. Upravo taj izazov otvara prostor za nova partnerstva sa Srbijom, poručio je Jugoslav Mišković iz predstavništva Privredne komore Srbije (PKS) u Frankfurtu tokom nedavne posete grupe novinara iz Srbije koja je boravila u Nemačkoj u okviru projekta „Puls Evrope“.

Među najvećim gigantima koji planiraju smanjenje broja radnih mesta do 2030. godine naveo je Volkswagen, Continental, Bosch, ONCR, Ford… a broj najavljenih otkaza meri se u hiljadama. Ove odluke su rezultat sve većeg pritiska na kompanije da optimizuju troškove, dok se suočavaju sa konkurencijom iz Azije i izazovima digitalne transformacije.

I nova nemačka vlada naći će se pred teškim odlukama, a ključno pitanje je da li će kompanije slediti isključivo logiku kapitala i zadržati svoje profitabilne segmente – neke od njih i u Istočnoj Evropi, ili će ipak pokušati da sačuvaju domaću radnu snagu uprkos većim troškovima.

Kada je reč o privrednim granama za koje je Nemačka najviše zainteresovana, Mišković navodi da postoje tri oblasti koje su Nemcima posebno bitne.

„Nemačka privreda ima interesa za metaloprerađivačku industriju i u tim sektorima se traže srpska preduzeća koja bi se uključila u lanac potencijalnih dobavljača. Naravno, tu je i agrar, a ja bih na prvom mestu istakao IT branšu, gde nemačka privreda pokazuje veliko interesovanje, s obzirom na izvestan zastoj u digitalizaciji. Naročito im je tu zanimljiva oblast veštačke inteligencije. Standardna je priča i sa građevinarstvom, ali je ovaj sektor trenutno u fazi opadanja“, objasnio je Jugoslav Mišković.

On je podsetio da predstavništvo PKS ima čast da se nalazi u zgradi Privredne komore Frankfurta.

“Mi smo ovde od 2004. godine i vrlo često organizujemo događaje tokom kojih se susreću srpski i nemački privrednici. Tako za oktobar pripremamo događaj zajedno sa Privrednom komorom Frankfurta, koji će se održati upravo na ovom mestu. Dovešćemo 15 ili 20 startapova iz Srbije i oni će imati prilike da se upoznaju sa potencijalnim investitorima i fondovima, čija je specijalnost investiranje u tu branšu. Što se tiče generalne saradnje na nivou dveju država, predstavništvo iz Frankfurta čini sve da se ta saradnja intenzivira u ovim teškim vremenima globalnih izazova i ja se nadam da će se to uskoro dogoditi, imajući u vidu najave za neke nove investicije“, rekao je Mišković i dodao da predstavništvo PKS nije fokusirano isključivo na privlačenje stranih investicija u Srbiju, već i na proveru ozbiljnosti potencijalnih partnera.

„Mnogi investitori žele da uporede subvencije koje nudi Srbija sa onima u Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Bugarskoj ili Albaniji. Naš zadatak je da procenimo njihovu ozbiljnost i filtriramo one sa stvarnim namerama“, naveo je u razgovoru sa srpskim novinarima.

Nemačka otvara vrata, ali ne bez kontrole

Novi zakon o useljavanju kvalifikovane radne snage, koji je trebalo da ublaži manjak radnika u Nemačkoj, dao je ograničene rezultate. Iako je omogućen dolazak do 50.000 stranaca godišnje, uticaj na ukupnu zaposlenost bio je skroman.

„Tržište rada i dalje ima veliki deficit, naročito u zdravstvu, IT sektoru, građevinarstvu i inženjeringu. Od 5,3 miliona stranaca koji rade u Nemačkoj, njih 46 odsto je u zanatskim zanimanjima, dok samo u sektoru javnog prevoza stranci čine oko 17 odsto zaposlenih. Zbog toga se očekuje nastavak politike privlačenja stranih radnika, posebno iz zemalja Zapadnog Balkana“, rekao je Mišković.

Naglasio je i da je ukrajinska izbeglička kriza ostavila traga – oko 1,1 milion Ukrajinaca došlo je u Nemačku, a polovina ih je našla zaposlenje, pretežno žene i deca koji su došli iz regiona Harkova i Dnjepra.

Jugoslav Mišković je podsetio na ulogu Frankfurta kao snažnog finansijskog i industrijskog centra u Evropi, sa više od 650 srpskih firmi koje u pokrajini Hesen posluju ili sarađuju sa nemačkim partnerima.

„Frankfurt je mesto susreta tradicije i inovacija – od sajmova, preko finansija, do IT infrastrukture. Srpska ekonomija ovde ima svoj oslonac i mi ćemo nastaviti da jačamo te veze“, poručio je.