NIS i sankcije: Povlačenje iz Srbije nije opcija, razmatra se izlazak sa tržišta Rumunije i Bugarske

Kompanija NIS a.d. objavila je Kvartalni izveštaj o poslovanju za poslednje tromesečje 2024. godine, u okviru kojeg je istakla da nije priznala bilo kakva umanjenja, rezerve ili promene u procenama u vezi sa sankcijama, i to „zbog inherentnih neizvesnosti“ u vezi sa obimom, trajanjem i sprovođenjem sankcija, kao i razvojem geopolitičkog i ekonomskog okruženja.

Rukovodstvo NIS-a identifikovalo je ključne oblasti u kojima sankcije mogu imati uticaj u budućnosti, dok se na nivou NIS Grupe razmatraju opcije među kojima je i povlačenje sa tržišta Rumunije i Bugarske – ali se povlačenje sa tržišta Srbije ne razmatra ni kao opcija.

Uz podsećanje da je 10. januara 2025. godine NIS Grupa uvrštena na listu Specijalno označenih državljana i blokiranih lica Ministarstva finansija SAD (SDN lista), u izveštaju se pojašnjava da takva klasifikacija nameće zabranu transakcija od strane američkih lica ili entiteta sa NIS Grupom.

„Takođe, ova oznaka može pokrenuti sekundarne sankcije za entitete koji nisu iz SAD, a koji se bave određenim vrstama transakcija sa Grupom, počevši od datuma izdavanja sankcija“, ističe se u kvartalnom izveštaju.

Uprava NIS-a je, kako su naveli, sprovela procenu potencijalnih posledica ovih sankcija, ali nije priznala bilo kakve korekcije u finansijskim izveštajima jer „puni uticaj sankcija nije moguće tačno utvrditi zbog neizvesnosti u vezi sa obimom, sprovođenjem i trajanjem“.

Ipak, iako nisu izvršene nikakve korekcije, u izveštaju se naglašava da je rukovodstvo kompanije identifikovalo oblasti u kojima sankcije mogu imati materijalni uticaj u budućnosti. U tom smislu, kada je reč o finansijskim transakcijama, ukazuju na ograničen pristup transakcijama u američkim dolarima i potencijalna ograničenja u poslovanju sa međunarodnim finansijskim institucijama. Iz ugla poslovnih odnosa, upozoravaju na potencijalne prekide odnosa sa ključnim dobavljačima, kupcima i partnerima koji ne budu želeli da sarađuju sa Grupom zbog usaglašenosti sa sankcijama.

Procenjuju i da može doći do smanjenja prihoda ukoliko trgovinske aktivnosti budu ograničene ili ako se ugovori sa međunarodnim partnerima raskinu, dok kao operativne izazove izdvajaju potencijalna kašnjenja ili dodatne troškove vezane za poremećaje u lancu snabdevanja i nabavke ključnih inputa, poput nafte ili opreme.

„Rukovodstvo aktivno prati ove restrikcije i istražuje alternativna rešenja za ublažavanje bilo kakvih negativnih efekata na operacije i finansijski učinak Grupe. Formirana je radna grupa koja uključuje sve ključne akcionare Grupe, kako bismo istražili moguća rešenja koja bi imala za cilj eliminaciju ili smanjenje uticaja sankcija, pri čemu je prioritet očuvanje dugoročne održivosti poslovanja Grupe“, naglašeno je u izveštaju.

Pri tome, ističe se da je rukovodstvo procenilo da je Grupa sposobna da nastavi sa radom i zaključilo da na dan izveštavanja (31. decembar 2024. godine) ne postoje materijalne neizvesnosti koje bi ozbiljno ugrozile sposobnost Grupe da ispuni svoje obaveze.

„Ipak, dalji razvoj situacije može materijalno uticati na buduće rezultate i finansijsku poziciju“, upozorili su u izveštaju.

Opcija i povlačenje sa tržišta Bugarske i Rumunije

Krajnji vlasnik NIS Grupe je Gazprom, dok je naš NIS AD član Grupe Gazprom na osnovu toga što pravna lica (uvrštena u jednu grupu entiteta), zajedničkim učešćem imaju više od pedeset odsto ukupnog broja glasačkih prava u osnovnom kapitalu Društva, pojašnjeno je u kvartalnom izveštaju.

U Srbiji i zemljama regiona, prema kompanijskim podacima, NIS upravlja mrežom od više od 400 benzinskih stanica, od kojih je više od 80 van granica Srbije, a napominju i da je njihova maloprodajna mreža najveća na srpskom tržištu, dok se poslovanje u ovoj oblasti odvija i u susednim državama – Bosni i Hercegovini, Bugarskoj i Rumuniji.

Osvrćući se na izazove sa kojima se suočava NIS Grupa, u izveštaju stoji da su oni „značajni“ u Bugarskoj i Rumuniji, te da utiču na ukupne rezultate i buduće perspektive na ovim tržištima.

„Kao rezultat toga, uprava razmatra kako mogućnost daljeg razvoja, tako i opciju izlaska sa ovih tržišta“, ističe se u izveštaju.

Grupa, kako je navedeno, za tržišta Bugarske i Rumunije analizira sledeće opcije:

• Potencijal za dalji razvoj: Ovo uključuje istraživanje mogućnosti za poboljšanje operativne efikasnosti i identifikaciju dodatnih poslovnih prilika za razvoj kako bi se rešili izazovi lokalnog tržišta.
• Strategija izlaska: Paralelno, rukovodstvo razmatra i mogućnost izlaska sa ovih tržišta ako izazovi nastave ili se pogoršaju, uključujući procenu potencijalne potpune ili delimične prodaje imovine, zatvaranja ili drugih mehanizama izlaska.

„U toku je sveobuhvatna analiza kako bi se osiguralo da bilo koja odluka koja bude doneta bude u skladu sa dugoročnim strateškim ciljevima Grupe i interesima akcionara. Rezultati ovih razmatranja biće objavljeni kao deo redovnog izveštavanja Grupe u narednim periodima, u zavisnosti od donetih finalnih odluka“, najavili su u izveštaju.

Ono što je vidljivo je da među opcijama nije i izlazak sa tržišta Srbije, na kome NIS prema sopstvenim podacima upravlja sa 330 maloprodajnih objekata, od kojih je 29 pod brendom Gazprom.

Poređenja radi, u zemljama regiona NIS poseduje 42 benzinske stanice u Bosni i Hercegovini (32 pod brendom Gazprom), 23 benzinske stanice u Bugarskoj (sve pod brendom Gazprom) i 19 benzinskih stanica u Rumuniji (sve pod brendom Gazprom).

Takođe, za razliku od Srbije u kojoj je na kraju 2024. godine učešće NIS-a na tržištu motornih goriva iznosilo 80 odsto, a na tržištu maloprodaje goriva 48 odsto, u ostalim državama regiona to učešće je značajno niže.

Primera radi, u Bugarskoj je tržišno učešće NIS-a na ukupnom tržištu motornih goriva u 2024. godini iznosilo 2,3 odsto, dok učešće na maloprodajnom tržištu iznosi 2,2 odsto, a u Rumuniji 0,4 i 0,6 odsto respektivno.

Situacija u Bosni i Hercegovini nešto je drugačija, ali NIS-ov tržišni udeo takođe nije ni približan onome u Srbiji. Tržišno učešće NIS-a na ukupnom tržištu motornih goriva BiH u 2024. godini iznosi 24,4 odsto, dok učešće na maloprodajnom tržištu iznosi 11,1 odsto, stoji u izveštaju za četvrti kvartal prošle godine.