Nova tržišta za brašno iz Srbije

Dobra vest za poljoprivrednike, mlinare i izvoznike brašna usledila je nakon što je Vlada Srbije dozvolila izvoz izmenom odluke kojom su prethodno uvedena kvantitativna ograničenja na mesečnom nivou za određene poljoprivredno-prehrambene proizvode.

„Snabdevenost brašnom i pšenicom na domaćem tržištu je dobra i slobodan izvoz brašna ne može da ugrozi snabdevenost domaćeg tržišta, a omogućava da se pred žetvu rasterete silosi za prijem novog roda, kao i da se sačuvaju tradicionalna tržišta, s obzirom na to da je Srbija tradicionalni izvoznik brašna na tržišta zemalja regiona“, navedeno je u saopštenju nakon sednice na kojoj je zabrana ukinuta.

Da je ovo dobar korak ka povratku stvari u neku vrstu normale smatra i direktor poslovnog udruženja mlinara „Žitounija“ Zdravko Šajatović koji u razgovoru za Biznis.rs ističe da se izvoznici nadaju da će povratiti tržište koje je izgubljeno zabranom izvoza.

„Po mojoj proceni, na izvozu smo ostali bez 40.000 tona brašna, ali ne vredi kukati. Dobro je da se sada kupci javljaju“, kaže on.

On procenjuje da će u maju izvesti oko 20.000 tona, a budući da brašno stalno ulazi i izlazi iz magacina, kaže da se tu okreće oko 40.000 tona mesečno, pa se u svakom momentu može odgovoriti na zahteve tržišta. Uz to, mlinovi mogu da rade neprekidno kako bi zadovoljili potrebe.

„Mi sada možemo da izvezemo i 30.000 tona brašna mesečno, ali precizne informacije imaćemo na kraju meseca, budući da ih tada saopštava Uprava carina. Ono što je jasno jeste da su još od 4. maja partneri iz regiona počeli da dolaze sa kamionima“, dodaje i kaže da to jeste razlog za zadovoljstvo, ali da bi bilo bolje da nije bilo zabrane izvoza, kako bi mlinovi skupili novca da kupe novi rod.

Za vreme zabrane, podseća on, u regionu su se pojavili novi dobavljači, ali naš „kec u rukavu“ je što smo jeftiniji u odnosu na njih i imamo prepoznatljiv kvalitet.

Inače, kada je reč o tržištu Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije, Šajatović kaže da se obično u sve tri zemlje izveze po oko 40.000 tona, što je ukupno 120.000 tona brašna godišnje.

„Da bismo se vratili na tržište koje smo izgubili, moramo da ponudimo robu po nižoj ceni, što predstavlja dodatan trošak“, napominje Šajatović.

Prema njegovim rečima, cena po kojoj izvozimo sada je 440-450 evra, što je svojevrsni paradoks, jer je ona pre zabrane bila 420 evra, ali dodaje da su drugi iskoristili priliku i prodavali brašno po 470 evra. Međutim, ono što nas stavlja u konkurentniju poziciju, pored cene, jeste to što u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji nisu bili zadovoljni kvalitetom brašna iz Bugarske. Sve su to razlozi koji, kaže on, ulivaju optimizam.

Šajatović dodaje i da se svetska kriza pšenice produbljuje iz više razloga, od kojih je rusko-ukrajinski rat samo jedan, podsetivši da je američko ministarstvo poljoprivrede najavilo da će ovogodišnja proizvodnja biti manja nego prošle godine. Uz to, potražnja je već tri godine zaredom veća od proizvodnje.

Prema njegovim rečima, ovakav trend se očekuje i kod nas, najpre zbog smanjene upotrebe mineralnih đubriva, ali procenjuje da bismo ipak, ako bi se ostvario desetogodišnji prinos od četiri i po tone pšenice po hektaru, a zahvaljujući tome što je zasejano 627.000 hektara, imali oko 2,8 miliona tona. To bi značilo da ćemo imati najmanje milion tona viška za ivoz.

„Ipak, treba voditi računa, jer ko zna šta će se sve dešavati u svetu“, upozorava on.

Kada je reč o izvozu i uvozu u Evropsku uniju (EU), Šajatović kaže da je ona neto izvoznik pre svega zahvaljujući francuskim rezervama, ali u tome učestvuju i Mađarska, Bugarska i Rumunija. Međutim, veliki broj pojedinačnih država EU su i neto izvoznici.

„Gledajući u celini, EU prelazi zalihe od svega 10-11 miliona tona, što je jedva dovoljno za godišnju potrošnju, a Kina ima zalihe od 140 miliona tona, što je pola svetskih zaliha, a uz to svake godine uvozi još 10 miliona tona“, kaže on.

Sumirajući sve rečeno, Šajatović kaže da će se politika državnih rezervi menjati na globalnom nivou, budući da će svi gledati da povećaju zalihe zbog poznatih razloga koje diktira najpre neizvesnost rata i skok cena.