Novčana podrška mladima ne doprinosi povećanju standarda

Helikoptersko bacanje novca koje je počelo za vreme pandemije i koje se nastavlja davanjem novčane podrške mladima, za kreatore ekonomske politike u Srbiji postalo je zarazno. Reč je o populističkim merama marketinškog tipa, kojima se dodvorava određenim grupama biračkog tela, radi tobože brige za njihov životni standard, a sve u cilju ostanka u ovoj zemlji, kaže u razgovoru za Biznis.rs ekonomista Saša Đogović.

Komentarišući isplatu novčane podrške mladima od 16 do 29 godina u iznosu od po 5.000 dinara, koja počinje 16. decembra, naš sagovornik ističe da je ova mera davanja finansijske pomoći drugi put ove godine čisto demagoškog tipa, dok u međuvremenu država ne radi ništa da zemlju približi evropskim standardima, što bi podrazumevalo kreiranje nezavisnih instutucija i poverenja ljudi, pogotovo mladih.

Đogović smatra da na ovaj način ne može da se zadrži mlađa populacija, ukoliko nema jasne mogućnosti da na bazi svog rada ili profesije može da napreduje u karijeri, bilo da je to u državnom ili privatnom sektoru.

“Kada imate negativnu selekciju kadrova po javnim preduzećima, u celokupnom državnom sektoru i na svim nivoima, time šaljete negativnu poruku mladima. Doduše, uvek postoje neki izuzeci, ali u sistemu partokratskog stila upravljanja ni oni ne mogu da se probiju ukoliko nemaju političku naklonost onih koji odlučuju i o ekonomskim dešavanjima u zemlji”, napominje naš sagovornik.

On dodaje da ovakva novčana davanja ne doprinose nikakvom održivom povećanju standarda mlađe populacije, niti boljoj perspektivi života, „jer je to nemoguće bez suštinskih korenitih promena unutar samog društva“.

Sistemsko rešavanje siromaštva mladih trebalo bi da bude prioritet

Smanjenje siromaštva dece do 18 godina za državu bi trebalo da bude prioritet, na šta je nedavno ukazao i Fiskalni savet. Kako se navodi u analizi, deca do 18 godina predstavljaju najugroženiju starosnu grupaciju u Srbiji sa stopom rizika siromaštva od 24,2 odsto, koja je osetno viša od opšte populacije (21,2 odsto).

Zbog toga je, prema mišljenju Fiskalnog saveta, jasan prioritet za smanjenje siromaštva dece unapređenje iznosa i obuhvata dečijeg dodatka.

“Tako bi povećanja iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za preko dve trećine, sa trenutnih 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1 odsto. Ova reforma bi zahtevala sredstva od 14 milijardi dinara, koja je moguće obezbediti u budžetu za 2023. godinu”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.

Ekonomista Saša Đogović kaže da Srbija nema nikakave sistemske mere u socijalnoj politici, a primer za to su i socijalne karte o kojima se govori godinama unazad, dok država po tom pitanju ne radi ništa.

“Uređena zemlja sa kredibilnim i nezavisnim institucijama imala bi uređen sistem socijalne zaštite. U takvom sistemu zaista bi oni kojima je to potrebno dobijali određenu pomoć, koja bi bila sigurno i viša nego sada kada se novac daje i onima kojima ne treba. Znači potpuno lineralno, kao na početku pandemije – celom stanovništvu i svim privrednicima bez targetiranja”, ističe Đogović.

“Kada sve to imate u vidu, onda je potpuno jasno da postoji velika motivacija mladih, posebno onih edukovanijih, da odlaze u inostranstvo gde mogu svoje znanje da efektuiraju i da se dokažu u svojoj struci. Ovde to ide izuzetno teško i bez političke naklonosti ne može se probiti do određene pozicije, a i tada nije važno obrazovanje i bitnije da se bude poslušan nego stručan i da ta struka bude više u funkciji poslušnosti nego opšteg interesa”, zaključuje ekonomista Saša Đogović.