Novo zaduživanje države: Na stolu kreditni aranžman sa Bank of China i zajmovi za puteve i energetiku
BankeInfrastrukturaInvesticijeIzdvajamoSrbija
26.6.2024 11:20 Autor: Milica Rilak 6
U Skupštinu Srbije stigao je niz predloga zakona o novom zaduživanju države, među kojima se dva odnose na saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica, a jedan na obilaznicu oko Kragujevca.
Još dva kredita su za sektor energetike – za razvoj tržišta biomase i poboljšanje energetske efikasnosti u javnim zgradama, dok je najvredniji među njima novi kreditni aranžman sa luksemburškim ogrankom kineske Bank of China, koji iznosi 183,94 miliona evra.
Ugovor o kineskom kreditnom aranžmanu datiran je na 4. jun ove godine, a sklopljen je između Republike Srbije kao zajmoprimca, aranžiran od strane beogradskog ogranka Bank of China, sa luksemburškim ogrankom te kineske banke kao agentom i prvobitnim zajmodavcem.
Kredit se odnosi na projekat izgradnje kanalizacije u Novom Sadu, Subotici, Inđiji, Adi i još pet manjih opština i gradova, čiji je izvođač kineska kompanija China Road and Bridge Corporation, i deo je šireg komercijalnog ugovora o izgradnji kanalizacione infrastrukture koji je sklopljen još 2021. godine.
Ukupna vrednost tog komercijalnog ugovora je 216,4 miliona evra, a kreditni aranžman o kome će odlučivati Skupština Srbije vredan je 183,4 miliona evra. Njegov krajnij rok dospeća je 180 meseci od stupanja na snagu Predloga zakona o potvrđivanju, dok će se otplaćivati na 20 rata, od kojih prva dospeva šest meseci od stupanja na snagu.
Novi krediti za saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica
Poslanici će imati priliku da se izjasne i o tri nova predloga zakona o zaduživanju za izgradnju putne infrastrukture. Od toga se dva kredita ukupne vrednosti 26,7 milijardi dinara (oko 228 miliona evra) odnose na saobraćajnicu Ruma – Šabac – Loznica, a ugovoreni su sa domaćim bankama, dok se treći zajam podiže za obilaznicu oko Kragujevca.
Prema predlogu zakona o zaduživanju države kod Banca Intesa, u pitanju je kredit u vrednosti od 15 milijardi dinara, na deset godina i sa kamatnom stopom koja se izračunava kao tromesečni BELIBOR uz fiksnu maržu od 3,05 odsto godišnje.
Prema podacima iz republičkog budžeta za 2024. godinu, država već ima devet kredita ugovorenih sa Banca Intesa, od kojih se dva odnose na finansiranje projekta Ruma-Šabac-Loznica.
Drugi predlog zakona je o zaduživanju države kod Unicredit banke, i to za 11,7 milijardi dinara, na devet godina i sa kamatom u vrednosti šestomesečnog BELIBOR-a uvećanog za maržu od 2,9 odsto godišnje. Država već otplaćuje Unicredit banci ukupno četiri kredita, od kojih je jedan već podignut za saobraćajnicu Ruma-Šabac-Loznica.
Treći zajam vredan je 12 milijardi dinara, odobrila ga je OTP banka i namenjen je izgradnji obilaznice oko Kragujevca, na rok do 120 meseci računajući od dana stupanja na snagu tog ugovora, dok je kamata tromesečni BELIBOR uvećan za maržu od 3,05 odsto.
Nemačka razvojna banka KfW finansira energetske projekte
Poslanici Skupštine Srbije odlučivaće i o potvrđivanju dva sporazuma o zajmu, kao i o garanciji države za kredit za likvidnost EPS-a od 100 miliona evra, o kome smo već detaljno pisali.
Oba sporazuma o zajmu koja su u skupštinskoj proceduri odnose se na saradnju sa nemačkom razvojnom bankom KfW.
Prvi zajam, u vrednosti od 50 miliona evra, odnosi se na projekat „Energetska efikasnost u objektima javne namene, faza III”. Ugovor o tom zajmu sklopljen je 27. oktobra 2023. godine u Frankfurtu na Majni i Beogradu, a otplaćivaće se po fiksnoj stopi koja se utvrđuje prilikom isplate uz maržu od 0,6 odsto.
Pročitajte još:
Drugi zajam je KfW odobrila za razvoj tržišta biomase, i vredan je 20 miliona evra, pod uslovom da ta sredstva lokalne samouprave koje njima budu raspolagale koriste isključivo za finansiranje izgradnje i konverzije sistema daljinskog grejanja na obnovljive izvore energije.
Ovaj kredit takođe će se otplaćivati po fiksnoj stopi koja se utvrđuje prilikom isplate uz maržu od 0,6 odsto.
Jj992
26.6.2024 #1 AuthorSamo zaduzivanja…
SHALIMAR
26.6.2024 #2 AuthorSve ce to narod platiti…
SENSEI
28.6.2024 #3 AuthorMoraće da naplate veliku putarinu da se otplate sva dugovanja
VALE
30.6.2024 #4 AuthorBilo bi bolje da nemamo dugova
PIKSI
30.6.2024 #5 AuthorZaduzice i nase unucice kako je krenuo
SENSEI
3.7.2024 #6 AuthorKonstantno je ulaganje u autoputeve, a tu je druga infrastruktura