Obaveze Srbije u okviru novog PCI aranžmana sa MMF: Rast penzija i plata samo po fiskalnim pravilima

Po završetku boravka misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu potvrđeno je da je postignut dogovor o novom aranžmanu sa tom institucijom – nefinansijskom Instrumentu za koordinaciju politika (PCI).

Prema izjavi šefa misije Donala Mekgetigana (Donal McGettigan) i domaćih zvaničnika, PCI aranžman će trajati 36 meseci i on podrazumeva podršku „u verodostojnom održavanju fiskalne discipline“, ali sa sobom nosi i određene obaveze, uključujući poštovanje fiskalnih pravila kada je reč o zaradama u javnom sektoru i penzijama.

PCI aranžman trajaće od decembra ove do kraja 2027. godine, u kom periodu bi privredni rast trebalo da se kreće oko 4,25 odsto godišnje, procenila je misija MMF u saopštenju. Kako bi se nastavila podrška MMF-a ekonomskoj politici Srbije i po okončanju aktuelnog aranžmana, srpske vlasti i članovi misije postigli su, kako je istaknuto, dogovor o srednjoročnim makroekonomskim i finansijskim politikama u okviru 36-mesečnog Instrumenta za koordinaciju politike.

„PCI će podržati Srbiju u verodostojnom održavanju fiskalne discipline, istovremeno stvarajući prostor za javne investicije i druge ključne mere. PCI će takođe pomoći Srbiji da unapredi svoju tekuću ambicioznu agendu strukturnih reformi, fokusiranu na fiskalne reforme, reforme u upravljanju preduzećima u državnom vlasništvu i reforme u energetskom sektoru“, stoji u saopštenju misije po okončanju boravka u Beogradu.

Podsetimo da je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić još proletos, kada je prvi put pomenuta mogućnost da Srbija zatraži novi aranžman, za Biznis.rs ocenio da je dobro da naša zemlja ima sporazum sa tom institucijom i kada istekne aktuelni, koji je sklopljen 2022. i bio „težak“ 2,4 milijarde evra.

„U situaciji kada su planirane velike javne investicije i najavljen značajan rast plata i penzija, neodgovarajuća fiskalna i monetarna politika mogla bi da dovede do zadržavanja fiskalnog deficita na visokom nivou u narednih nekoliko godina, što bi opet značilo i veliko zaduživanje. Mislim da bi MMF mogao na neki način da doprinese da se odaberu prioriteti, a možda i odustane od nekih projekata, kao i da rast plata i penzija bude umereniji, odnosno u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje„, ocenio je tada Arsić u razgovoru za naš portal.

To se i desilo pola godine posle ove izjave pošto se, prema dogovorenom PCI, Vlada Srbije obavezala da će godišnji ukupni fiskalni deficit zadržati na najviše tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do kraja 2027. godine.

„Bez velikih negativnih šokova, ovo bi bilo u skladu sa tekućim padom opterećenja javnog duga“, ocenila je misija MMF u saopštenju. Napominju, međutim, da je srpska strana preuzela i određene obaveze kako bi taj ključni makroekonomski cilj bio postignut.

„Srpske vlasti su se obavezale da će se pridržavati svojih posebnih fiskalnih pravila o platama u javnom sektoru i penzijama koja su usvojila 2022. godine i da će razmotriti opcije za racionalizaciju i praćenje stavki rashoda koje su brzo rasle u 2024. godini. U slučaju dodatnih fiskalnih pritisaka na potrošnju, vlasti se obavezuju da će prioritet dati javnoj potrošnji“, saopštila je misija MMF.

Pre dve godine su, inače, uvedena nova fiskalna pravila – da dug države neće prelaziti 60 odsto BDP-a, kao i da udeo ukupno isplaćenih plata u javnom sektoru i penzija neće prelaziti 10 odsto BDP-a. Tada je postavljeno i novo pravilo za usklađivanje visine penzija.

„Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10 odsto ili veći od 10 odsto, a manji od 10,5 odsto BDP-a, penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena. Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5 odsto BDP-a penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena“, stoji u fiskalnim pravilima koja se primenjuju od 2022. godine.

Vratimo se, međutim, budućem PCI aranžmanu. PCI će, kako ističe misija MMF-a, pomoći Vladi Srbije da poboljša upravljanje javnim finansijama, javnim investicijama, fiskalnim rizikom, kao i u postizanju fiskalne transparentnosti i dobrog planiranja u oblasti zarada u javnom sektoru i penzija.

„Takođe će (Vlada Srbije) iskoristiti obimnu tehničku pomoć MMF-a za rešavanje kadrovskih izazova u poreskoj administraciji, što je hitan i makro-kritičan prioritet. PCI će takođe pomoći vlastima u preciziranju i operacionalizaciji plana ulaganja u energetiku, poboljšanju finansijske održivosti energetskih društvenih preduzeća i pripremi Srbije za uvođenje prekograničnog mehanizma EU za usklađivanje cene ugljenika (CBAM). Konačno, PCI će pomoći vlastima u važnim i složenim reformama upravljanja državnim preduzećima, uključujući i energetski sektor“, saopštila je misija MMF.

Ne zaboravimo da je Vlada Srbije preuzela neke obaveze i kada je reč o aranžmanu koji se privodi kraju.

Naime, misija MMF-a posvetila je tokom prethodne, treće revizije sprovođenja aktuelnog aranžmana veliku pažnju posvetila projektima iz plana „Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027“, a jedan od rezultata je dogovor između Vlade Srbije i MMF-a da u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu do kraja novembra bude uključena i tabela za praćenje EXPO projekata vrednijih od 20 miliona evra, sa detaljnom listom troškova.

Vlada je takođe obećala da će takvu tabelu uključiti i u Zakon o budžetskom sistemu prilikom „naredne izmene“, ponovo ne kasnije od novembra ove godine.

Konačno, Vlada Srbije obećala je i da će poboljšati portal Srbija2027.gov.rs tako da za svaki obuhvaćeni projekat bude vidljivo u kojoj fazi sprovođenja se nalazi i koliki su troškovi i planirane investicije u narednom budžetskom periodu.