Objavljena prva lista preduzeća od strateškog značaja i posebnog interesa u Srbiji – zašto nema namenske industrije?

Prema novousvojenoj Uredbi o utvrđivanju liste društava kapitala i manjinskih društava kapitala, EPS, Srbijagas, BIO4 ili Zavod za udžbenike stavljeni su na listu preduzeća od nacionalnog i strateškog značaja, na kojoj se inače nalaze 42 firme.

Ukupno 132 kompanije u većinskom ili manjinskom vlasništvu Srbije svrstane su među „značajna“ preduzeća, uključujući i FCA (Fiat) Srbija, Beograd na vodi, Air Serbia, Al Rawafed, ali i budući „kineski“ industrijski park Mihajlo Pupin, kao i preduzeće Life Biotech – poznatije kao fabrika Sinofarm antikovid vakcina.

Kako je 16. septembra počela primena Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, u Službenom glasniku su objavljene tri uredbe – podzakonska akta koja su vezana za taj novi propis.

Jedna od njih je Uredba o utvrđivanju liste društava kapitala i manjinskih društava kapitala, kojom su preduzeća u delimičnom ili potpunom vlasništvu države ne samo pobrojana, već i klasifikovana na društva kapitala od nacionalnih i strateških interesa, i na društva kapitala od posebnog interesa u većinskom, kao i u manjinskom vlasništvu Srbije.

Društva kapitala od nacionalnog i strateškog interesa

Na prvom mestu među kompanijama od nacionalnog i strateškog interesa nalazi se Elektroprivreda Srbije (EPS), nekadašnje javno preduzeće koje je „pretvoreno“ u akcionarsko društvo i pre nego što je usvojen zakon koji je 16. septembra stupio na snagu i koji propisuje transformaciju svih javnih preduzeća u akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću, o čemu smo već pisali.

U „društva kapitala od nacionalnog i strateškog interesa“, prema odluci Vlade Srbije, odnosno upravo objavljenoj Uredbi, spadaju kompanije u kojima Republika Srbija kao akcionar ili član osim nacionalnih ostvaruje i strateške ciljeve, i to u oblasti bezbednosti i odbrane, upravljanja strateškom infrastrukturom i pripadajućim nepokretnostima, kao i obavljanja delatnosti od opšteg interesa i pružanja obaveznih usluga u javnom interesu.

Tu su i kompanije čija je delatnost formiranje robnih rezervi, zaštita životne sredine na nacionalnom nivou, korišćenje prirodnih bogatstava, kao i „rešavanje nedostatka dobara/usluga i poslovanja na tržištima na kojima postoje visoke barijere za ulazak“.

Osim EPS-a, na ovoj listi nalaze se i Elektromreže i Elektrodistribucija, Pošta Srbije, Nuklearni objekti, kao i sve tri državne kompanije iz oblasti železnica: Infrastruktura, Srbija Voz i Srbija Kargo. Tu su i Srbijašume, kompanije koje upravljaju nacionalnim parkovima, ali i Službeni glasnik, Skijališta i vodoprivredna preduzeća – ukupno 42 preduzeća su klasifikovana kao ona „od nacionalnog i strateškog interesa“.

Upada u oči da među njima nema kompanija koje spadaju u domaću namensku industriju, poput Jugoimporta SDPR, Zastava oružja, Krušika iz Valjeva, Prve iskre ili Slobode iz Čačka. Razlog verovatno leži u tome da ona ne spadaju u „nadležnost“ Zakona o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije.

Naime, kao što i stoji u tekstu tog propisa, „odredbe ovog zakona se ne primenjuju na privredna društva koja obavljaju delatnost proizvodnje naoružanja i vojne opreme, koja posluju kao banke, kao osiguravajuće i druge finansijske institucije, koja su nedobitne organizacije i koja su osnovana i koja posluju u skladu sa zakonom kojim se uređuje inovaciona delatnost“.

Odredbe tog zakona ne odnose se ni na privredna društva koja su „instituti, a koji su organizovani kao privredna društva“ (kao što je Institut BioSense, primera radi), zatim na ona nad kojima je pokrenut postupak privatizacije, kao i na ona nad kojima je otvoren stečajni postupak.

Društva kapitala od posebnog interesa

Najveća grupa od čak 75 preduzeća nalazi se na spisku društava kapitala od posebnog interesa, a koja su uredbom definisana kao kompanije koje služe za ispunjavanje različitih ciljeva države, od smanjenja društvene nejednakosti, industrijske politike, stvaranja novih sektora ekonomije, do onih čija je delatnost povezana sa društveno-korisnim aktivnostima.

Tu su i preduzeća čiji je cilj „ostvarivanje dividende od strateških investicionih ulaganja“, zatim ona koja pretežno posluju u delatnostima u kojima se tržište pokazalo neefikasnim. U obrazloženju uredbe stoji da ta neefikasnost obično uključuje privatne, zakonske ili prirodne monopole, oligopole i nekonkurentna tržišta, pa se zato može opravdati državna intervencija u vidu državnog vlasništva zbog rizika da tržišni subjekti ostvaruju profite na štetu društvene zajednice.

Za razliku od gore citirane odredbe krovnog Zakona, na ovom spisku su se ipak našle i kompanije iz sektora „inovacija“, ali kako bi došlo do njihove „zaštite od konkurencije u periodu dok ta društva ne ojačaju i ne dostignu ekonomiju obima“.

Među ovih 75 kompanija nalaze se tako rezervati i preduzeća za razvoj turizma i za podršku radnom osposobljavanju osoba sa invaliditetom, poljoprivredne stručne službe ali i beogradska „Ložionica„, projekat na teritoriji Beograda na vodi koji bi trebalo da postane centar kreativne industrije.

Na ovom spisku je i Dipos, kompanija za upravljanje i iznajmljivanje državnih nekretnina, kao i svih 10 specijalnih preduzeća (SPV) osnovanih radi izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. U ovu grupu spadaju i Beogradski sajam, kao i preduzeće Prosvetni pregled, ali i kolubarski PRO TENT i Tačka ključanja. Inovacioni hab ’Tačka ključanja Srbija’ formiran je, kako stoji na njihovom portalu, kao neprofitna organizacija 2022. godine, kroz okvir bilateralne saradnje Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije.

Društva kapitala od posebnog interesa sa manjinskim vlasničkim udelom Srbije

Najkraći, ali potencijalno najznanimljiviji, je spisak kompanija sa manjinskim udelom vlasništva države koja spadaju u ona „od posebnog interesa“.

Na prvom mestu nalazi se NIS, a odmah posle naveden je FCA Srbija iz Kragujevca, zajedničko preduzeće sa Stellantisom koje je pokrenulo proizvodnju električnih automobila u našoj zemlji. Na ovom spisku je i Al Rawafed Srbija, kompanija sa sedištem na Salašu Zobnatica, čiji je Srbija suvlasnik sa 20 odsto, dok ostatak kapitala pripada čuvenoj arapskoj kompaniji, kao i Life Biotech, osnovana kako bi postala fabrika Sinofarm antikovid vakcina.

Zašto su, međutim, preduzeća uopšte klasifikovana na ove tri kategorije? Jedan od odgovora opet leži u tekstu Zakona o upravljanju privrednim društima u vlasništvu Srbije.

Naime, ministarstva privrede (i energetike, za kompanije iz svoje nadležnosti) trebalo bi da svake godine, najkasnije do 1. septembra tekuće za narednu godinu, na osnovu ove klasifikacije utvrde opšte godišnje ciljeve društava kapitala kroz godišnje „smernice“ za upravljanje.

Društva kapitala, sa druge strane, najkasnije do 1. avgusta tekuće godine dostavljaju Ministarstvu predloge za izradu Smernica.

Smernicama se, kako je propisano zakonom, utvrđuju godišnji ciljevi društva kapitala sa merama i uputstvima za njihovo ostvarivanje, a naročito, kako stoji u tekstu tog propisa, imajući u vidu oblast i složenost poslovanja, veličinu, vlasničku strukturu, kao i ostale kriterijume od značaja za društvo kapitala.